Чага најчешће расте на брези и налик је нагорелој кори дрвета пуној бразда и избочина. Заправо, чага је тумор на дрвету, али је за човека управо лек против рака. Расте у шумама широм северне и источне Европе, Северне Америке, Русије и Кореје исисавајући све хранљиве састојке и на крају доводи до потпуног сушења самог стабла. Борећи за опстанак, дрво које је напала чага лучи различите материје, којим се заправо ова гљива-паразит храни. Баш зато је чага моћан извор многих микроелемената.
Гљива расте на дрвету домаћину и до 20 година. Чага је обично округла или овална, достиже до пола метра у пречнику, дебљине је 15 центиметара и тежине до чак пет килограма. Споља гледано је црна или тамнобраон, а изнутра је значајно светлија и има браон-жуте тонове.
Истраживања су показала да је чага препуна лековитих и готово чудотворних, биолошки активних материја, од којих неке не садржи ниједна друга биљка. У саставу паразитске гљиве налазе се фенолна једињења, меланин, фитониди, алкалоиди, флавоноиди,терпеноиди… Ипак, најважнији састојак је бетулинска киселина, заслужна за спречавање непобедиве болести данашњице- рака.
Чага излечила нобеловца од рака
Сибирска чага постала је посебно популарна након што је поменута у књизи „Одељење за рак“ руског дисидента и нобеловца Александра Солжењицина:
„Човек често уништава и руши природу и не знајући да је можда срушио лек за многе болести, за спас живота. Колико је само бреза срушено последњих година широм наше земље? Управо толико је лекова уништено, а да нико на то није обратио пажњу“.
Солжењицин је писао о свом оздрављењу од карцинома помоћу чаја од чаге. Наиме, испоставило се да у сиромашним селима Сибира, где људи живе у оскудици због сурове климе, и без обзира на незавидне услове живота, готово никад не оболевају од карцинома. Становници ових хладних и неприступачних предела кувају чај од чаге, који је за њих попут, на пример, кафе на Балкану.
Овај напитак је заправо моћан лек који се припрема тако што се комад гљиве најпре мора добро разломити на неколико ситнијих комада. Затим се сви комадићи мељу у млину за кафу или у блендеру док се не претворе у фини прах од којег се може кувати чај. Добра вест за оне који воле кафу је да чувени чај од чаге заправо по конзистенцији више подсећа на турску кафу. Напитак би требало полако конзумирати у мањим гутљајима. Поред чаја, све траженија је и тинктура од чаге, али и други производи попут крема направљене од ове паразитске гљиве.
Чага је природни борац против готово свих врста тумора захваљујући управо бетулинској киселини, која спречава развој рака и уништава канцерогене ћелије, а притом не оштећује здраве.
Сибирски паразит врло ефикасно, према резултатима истраживања руских научника, делује у раним фазама против гинеколошких тумора, рака простате, тумора плућа, желуца, слезине, мозга, као и против леукемије, односно свих врста меланома и лимфома. Корисна је и као додатак конвенционалним средствима за хемотерапију, јер ублажава нуспојаве и јача имунитет.
Овде се мора нагласити да чага ипак не може да лечи поодмакле стадијуме онколошких болести. Ова биљка спречава појаву малигних ћелија и можда може да успори и елиминише њихов развој у раним фазама болести.
Помодарство или прастари универзални лек?
Чага која расте на аришу, најпознатијем листопадном четинару, практично је иста гљива, само што растући на другачијој подлози исисава из свог домаћина другачија лековита својства. Па тако је чага с ариша одлично средство против прејаког знојења оболелих од туберкулозе. Ова гљива са листопадног четинара помаже и код узнемироености и несанице. Гљива чага такође може, мада ређе, да се насели и на стабло кедра и сибирске јеле. У том случају, помаже код инфективних болести, бронхитиса, прехлада, снижава повишену температуру и олакшава дисање.
Сибирска краљица биља је и моћан адаптоген, што значи да она помаже организму да се прилагоди на новонастале услове које изазива свакодневни стрес. Не заборавимо да је у модерним условима живота управо стрес кривац за појаву бројних болести. Још су совјетске власти својевремено спортистима и посебно космонаутима саветовале употребу адаптогена за побољшање умних и физичких способности. Осим тога, ова сибирска паразитска гљива је и биогени стимуланс.
Руски фармацеути су направили и креме од чаге за зглобове и вене. Такође, развили су микрокапсуларни систем који омогућава састојцима чаге да лако продру под кожу и делују непосредно у самом зглобу, односно у жаришту обољења. На тај начин лек не само да ублажава бол и зауставља грчење мишића, већ и подстиче организам да избацује соли и токсине из зглобова, чиме се осетно успорава њихово старење и разарање хрскавичавог ткива. Извештаји неколико клиника са руског Далеког истока, тачније из приморског града Владивосток, наводе да су уз примену чаге бележили потпуно излечење од псоријазе и артритиса.
Иако се може помислити да је ова гљива популарност стекла у последњих неколико деценија и да је данас на неки начин постала помодарска лековита биљка, то заправо није тако. Наиме, чага се користи хиљадама година широм Евроазије, а њена лековитост документована је чак и у кинеској књизи старој преко 2.000 година, древној фармакопеји Далеког истока.
