Откриће ове експлозије може помоћи у разумевању гама-зрака, који су део најмоћнијих експлозија у свемиру, пренео је Индепендент, позивајући се на научни магазин Нејчр Астрономи.
Земљу повремено погађају слаби и кратки гама-зраци, али велике експлозије су ретке, као новооткривена ГРБ200415А, која је емитовала више енергије него Сунце.
Како наводи Индипендент, ово откриће научника објављено је данас и показује како велике звезде, знатно веће од нашег Сунца, могу свој живот да заврше на другачији начин него оне које су величине Сунца.
„Наше Сунце је обична звезда. Када буде умрло, постаће све веће и прерасти у црвеног џина. После тога ће колабирати у малу компактну звезду познату као бели патуљак“, казао је Себур Разак са Универзитета у Јоханесбургу, који је предводио истраживање.
Он је објаснио да звезде које су знатно веће другачије завршавају свој живот. Оне експлодирају у супернове, а онда иза себе оставе мале, компактне звезде познате као неутронске звезде. Оне су мале, али имају толику густину да би само једна кашичица напуњена материјалом од ког су направљене тежила неколико тона.
Такве звезде су извор најснажнијих експлозија у универзуму, које у данашње време могу да утичу на сигнал мобилне телефоније, али могу и да буду и прозор у саме почетке космоса, односно поруке које нам стижу из периода када је он био далеко млађи.
Откриће научника које је данас објављено заснива се на сигналу који су забележили Међународна свемирска станица, мрежа сателита око Земље и телескопи 15. априла 2020. Тада је снажан бљесак, ког су научници означили са ГРБ 200415А прошао поред Марса и Земље.
Иако није био први такав бљесак који је „додирнуо“ нашу планету, један сличан је забележен 2016. године, био је први који су могли да забележе моћни телескопи који су у међувремену пуштени у рад и тако омогуће научницима да га помно проуче, иако је трајао само 140 милисекунди.
Научници се надају да би проучавањем таквих бљескова могли боље да разумеју како се свемир шири и еволуира током времена.
Прочитајте још: