Одмах после хаоса и нереда 6. јануара Трамп је обећао да ће уредно предати власт Џозефу Бајдену, иако је до тада одбијао да се обавеже на то јавно признање изборног пораза. Али противницима још актуелног председника САД његова најава мирне транзиције власти из својих у њихове руке није била довољна.
Поступак опозива
У недељу је Ненси Пелоси, функционерка Демократске партије и председница Доњег дома америчког Конгреса, своје колеге обавестила да је мање од 10 дана пре истека председничког мандата покренула процедуру која треба да резултира Трамповим избацивањем из Беле куће и пре Бајденовог усељења 20. јануара.
Након што је потпредседник САД Мајк Пенс одбио њен захтев да јој у томе помогне — покретањем процедуре из 25. амандмана на Устав САД, који предвиђа да потпредседник и чланови кабинета смене председника тако што ће га прогласити неспособним за вршење дужности — по хитном поступку за опозив Трампа у среду је гласао Представнички дом, уз 10 републиканских представника који су своје гласове прикључили Пелосијевој и демократама.
Поступак импичмента сада се сели у Сенат, где се демократама до сада већ двоје републиканских сенатора придружило у позиву Трампу да бира између подношења оставке и срамоћења опозивом.
Дигитална цензура
Али ни то није довољно.
Политички директор „Еј-Би-Си њуза“ Рик Клајн позвао је на „чишћење покрета којим Трамп командује“ и уз гласно одобравање партије која ће кроз неколико дана под својом контролом имати и Белу кућу и Представнички дом и Сенат, чистка је започела.
Доналду Трампу, као и бројним његовим присталицама, трајно су укинути налози на „Твитеру“, „Фејсбуку“, „Инстаграму“, „Јутјубу“, „Редиту“, „Пинтересту“, „Тик-току“, „Снепчету“, „Спотифају“, „Шопифају“... А медији најављују и дигитално брисање Доналда Трампа из филма „Сам у кући 2“ у коме се појавио пре скоро 30 година.
Уз још једну алармантну појаву: након што су трамписти покушали да своје виртуелне активности преселе на „Твитерову“ алтернативу „Парлер“, „Епл стор“ и „Гугл плеј“ избацили су ову апликацију са својих платформи, тако да више не може да се скине на мобилне уређаје. Да би јој потом „Амазон“ укинуо и приступ својим серверима, чиме је „Парлер“ одстрањен са мреже.
А „Си-Ен-Ен“ извештава и да широм Америке отказе добијају идентификовани учесници нереда на Капитолу у Вашингтону... Али шта друго и могу да очекују присталице једног диктатора и фашисте, како Трампа, ако је веровати „Њујорк магазину“, сад описују и високи званичници његове администрације.
Наставак прогона
Шта чека Трампа и његове присталице након што су проглашени за фашисте? Шта је циљ тоталитарне чистке коју спроводе гигантске корпорације из Силицијумске долине уз подршку владајуће Демократске партије? И може ли Америка на тај начин да изађе из проблема који јој је у лице експлодирао 6. јануара?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић, политиколог Александар Павић и историчар Саша Адамовић.
„У току је наставак оног прогона коме су Доналд Трамп и важнији чланови његовог кабинета све време изложени, али и удар на покрет МАГА (’Учинимо Америку поново великом‘) који је он покренуо. Политички естаблишмент, и демократски и републикански, сад види прилику да разбије тај покрет и да Трампа потпуно маргинализује и удаљи из политичког и друштвеног живота“, указује Обрад Кесић.
Нови 11. септембар
Идеалну прилику за тако нешто пружио је упад демонстраната у Капитол 6. јануара, због чега Александар Павић и износи тезу да се том приликом заиста догодио пуч, „али пуч који су извршиле демократе и дубока држава. Нови 11. септембар, или паљевина Рајхстага“.
„Трампу уопште није било у интересу да се ово деси“, образлаже Павић своје мишљење да су присталице још актуелног председника „навучене“ да упадну у зграду америчког Конгреса и додаје:
„Тог 6. јануара требало је да се броје електорски гласови, што је била изванредна прилика за републиканце да читавој јавности представе доказе о изборној крађи, што су и најавили да ће учинити. Упад у Капитол, међутим, променио је читав фокус дебате са приче о изборној крађи на тврдње да Трамп хоће насилним путем да освоји власт.“
Због тога је, како оцењује Обрад Кесић, и настала садашња „ситуација без преседана, прогон каквог није било ни у време макартизма“.
Те отуда, опомиње Саша Адамовић, „нема нимало случајности у томе што се Доналд Трамп и његове присталице сад учестало називају фашистима — јер недемократски режим америчке олигархије на тај начин припрема терен за обрачун с њима... Реч је о дехуманизацији противника с којим онда више и не може да буде дијалога“.
„Не постоји нимало воље у естаблишменту, како политичком, тако и медијском и безбедносно-обавештајном, да се нација помири“, скреће пажњу Обрад Кесић.
Демократски тоталитаризам
При чему је, додаје Саша Адамовић, „опасност по Трампа и републиканце утолико већа што ће у наредне две године Демократска партија имати већину у оба дома Конгреса, а очевидна је њена намера да — најављеним проширивањем Врховног суда, легализацијом статуса десетина милиона нелегалних миграната који би им постали непресушни резервоар гласова... — републиканцима нанесе такве ударце од којих се они неће опоравити и никад више неће доћи на власт“.
Штавише, чланица Представничког дома Кори Буш, демократа, најавила је резолуцију за „избацивање свих чланова Конгреса који су покушали да преокрену резултат избора и који су подстицали покушај државног удара белих супрематиста“.
„Управо то показује како у пракси функционише демократски тоталитаризам, то јест, глобалистичко једноумље у коме су дозвољени само ставови који су сагласни с њиховим“, коментарише Саша Адамовић.
А у ту сврху коначног обрачуна с Трампом сада је покренут и поступак његовог импичмента.
„Буде ли опозван, Доналд Трамп ће изгубити право да се поново кандидује за председника 2024. То је Ненси Пелоси и отворено признала“, објашњава Александар Павић и каже да је могућ и судски прогон Доналда Трампа. Што није незамисливо, имајући у виду да је крајем прошле године „Њујорк тајмс“ открио да државни тужилац с Менхетна Сајрус Венс Јуниор интензивира истрагу Трампових пословних активности, а наводно је у току и неколико других истрага.
„И Трамп и његова породица биће под огромним притиском“, предвиђа Павић. „Али то ће да изазове револт оних 74 милиона људи који су стварно гласали за њега. Ако Трамп буде пружио отпор, имаће иза себе армију Американаца с којом ће моћи да се брани.“
Крах меке моћи Америке
И док су „Спутњикови“ саговорници сагласни у прогнози да Америку тек ишчекују унутрашњи потреси, (не)очекивана жртва ових превирања могли би да постану америчка спољна политика и углед ове земље у свету.
„Прошлонедељно насиље сигурно ће представљати ударац за глобални имиџ Сједињених Држава“, констатује магазин „Форин полиси“ у тексту под насловом „Америка не може да промовише демократију у иностранству. Он чак не може ни да је заштити код куће“:
„За посматраче широм света, Сједињене Државе постале су управо оно што су амерички лидери често критиковали: слаба демократија неспособна да спречи насиље и крвопролиће приликом транзиције власти с једног лидера на другог... Централна мана данашње спољне политике САД је то што су амбициозни спољнополитички циљеви потпуно одвојени од реалности политичке и економске дисфункционалности у којој се земља налази... Како ико може да очекује да ће Бајден испунити своје обећање да ће ’обновити одговорно америчко лидерство на светској сцени‘, ако Американци не могу ни собом да владају код куће? (...) Потребно је преиспитивање спољне политике великих размера, и скромнији и скрушенији приступ свету.“
При чему ће, додаје се, нестабилност унутар САД „повећати вероватноћу да ће се друге владе уздржавати од склапања обавезујућих договора и продубљивања сарадње са Сједињеним Државама“, а уз то ће и „почети да посматрају САД као фактор ризика у међународном систему уместо као његов стабилизатор“.
„После избора препуних нерегуларности које нису разјашњене, као и након најновијих дешавања, америчка мека моћ постала је трајно компромитована. С каквим ће кредибилитетом Американци сад моћи другима да деле лекције о демократији, кад код њих самих не могу да се спроведу избори како треба?“, напомиње Александар Павић.
„Преиспитивање америчке спољне политике нама би могло да буде од користи јер нам њен континуитет засигурно не одговара“, сагласан је Саша Адамовић.
Он, међутим, „с обзиром на то с ким имамо посла“, упозорава:
„Један од начина за превазилажење унутрашње кризе, као што је учињено и 2001. године, јесте изазивање кризе негде у иностранству. Тако да се прибојавам да би поново могли да прибегну за неким драстичним решењем као што су учинили тада. Зато свет сада и улази у један веома опасан период.“
Прочитајте још: