Није прошло пуно времена од када је Колумба очарала Јамајка крајем 15. века до њеног потпадања под енглеску власт у 17. веку. Тада почиње нагли успон, пише Национална географија.
Своју неславну репутацију стекао је не само због гусара већ и због енормних количина алкохола, гомилања злата, кичастог показивања богатства и дама „лаког морала“.
Каква је анархија владала, сведочи податак да је 1675. године гусар Хенри Морган постао лучки поручник гувернер. Изгледало је као да је ништа није немогуће и да је град на врху света…
Међутим, једног јутра 7. јула 1692. године Јамајку је задесио снажан земљотрес магнитуде 7,5 по Рихтеру. Како је лука великим делом била изграђена на трусном подручју и песку, зграде су готово у потпуности пропале у земљу, поклопљене цунамијем који је пратио потрес. Око 2000 људи изгубило је животе, а локално гробље отклизало је у море.
Они који су преживели сматрали су да је реч о Божјој казни.
Без обзира на трагедију, пирати су наредних 50 година наставили с пљачкама и отмицама шпанских бродова. Међутим, и природа је наставила по свом: заређали су се пожари, земљотреси и урагани… Енглези су коначно одустали од луке, спаковали се и отишли кући.
Због страшног начина на који се све одиграло неки историчари и археолози упоређивали су пропаст Порт ројала с пропашћу Помпеје.