Околности у свету, сматра Кесић, Бајденовој администрацији, чак и да има амбиције да покаже своју моћ на подручјима попут Балкана која нису у директно везана за виталне интересе САД, неће омогућити да се упушта у било какве авантуре, поготову ако не постоји сагласност с европским партнерима, а постоје озбиљни сукоби интереса између Европе и САД.
Оцењујући перспективе политике САД на челу с новим председником Џоо Бајденом, који је положио заклетву 20. јануара, Кесић истиче да су представници српске заједнице у недељама непосредно пред његову инаугурацију имали контакта с људима из Бајденовог тима за спољну политику и да су поруке које су послате охрабрујуће.
„Речено је да се на Србију гледа као на озбиљног парнтера на Балкану, а да је и канцеларија ДФЦ (Међународне развојне финансијске корпорације САД) означавао као земљу у региону која има већи значај за америчку администрацију“, наводи аналитичар. Он подсећа и да се на недавним округлим столовима у Вашингтону где се разговарало о правцима спољне политике Бајденове администрације могло чути да неће бити наглих промена што се тиче политике према отвореним питањима на Балкану.
Бајденова администрација и Балкан
Истина, Америка и даље тражи међусобно признање Београда и Приштине, као и функционалну државу у БиХ али нема план нити амбиције да намеће било какво решење по оба питања и зато - можемо да одахнемо, поручује Кесић.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић слаже се да ће Бајден имати преча посла од Балкана, а истиче да ће морати пре свега да има у виду интересе Америке.
„Има доста ствари које јасно говоре да ће путоказ бити мимо нас, везан пре свега за унутрашње проблеме у САД и за глобални контекст. Наш регион свакако не може бити у првом плану“, верује Миливојевић.
Мада стоји да екипа на челу са новим шефом Стејт дипартмента Ентонијем Блинкеном, која ће у Бајденовој администрацији водити спољну политику, познаје овај регион, а неки су чак били активни учесници у овдашњим дешавањима, амерички пословични прагматизам и потреба да се промовишу интереси САД натераће их, каже дипломата, да уваже чињеницу да ситуација није иста као некад, те да је много тога на сцени што Америци неће дозволити да се директно меша нити да спроводи нешто што не иде на руку интересима Србије.
У том светлу, Миливојевић очекује да Бајденова администрација прихвати и настави да спроводи и Вашингтонски споразум Београда и Приштине, иако је он склопљен уз посредовање Доналда Трампа.
„Вашингтонски споразум је нетипичан и зависи од политичке воље и интереса страна. Кад је у питању Србија, нама одговара што у њему нема ни речи о статусним питањима, ту је долазак ДФЦ и подршка „мини шенгену“, образлаже дипломата уз опаску да, осим овог првог, статусног питања, нема разлога да остало не подржи и нова администрација, тим пре што споразум представља и добру основу за јачање српско-америчких односа.
Балкан остаје на линији ватре
На питање, да ли очекује да Балкан и с новом администрацијом остане на „линији ватре“, како је својевремено упозоравао некадашњи државни секретар Џон Кери, који ће сада бити на позицији Бајденовог специјалног изасланика за климатске промене, Миливојевић каже да је такав став стратешка константа америчке политике.
„Ако имамо у виду земље са линије ватре које су тада побројане, за време Трампа Црна Гора и Северна Македонија су ушле у НАТО. У Молдавији су били избори и дошло је до одређених политичких промена. Најава да Грузија треба да уђе у НАТО је на тој линији. Притисак да се Босна федерализује и да се Косово призна је на тим линијама, најава да би Косово могло да уђе у НАТО је на тој линији... Реализација линија ватре у контексту глобалног сучељавања са Русијом је и даље на снази“, констатује наш саговорник.
Како напомиње, настојање да цео регион Западног Балкана уђе у западну сферу интереса, да се заокружи, остаје стратешка опција од које неће одустати ни Америка, ни цела трансатлантска заједница.
Изазови за Бајдена
У осврту на кључне изазове с којима је суочен 46. председник САД, саговорници Спутњика слажу се да су они пре свега на унутрашњем плану.
„Инаугурација Бајдена протекла је као да смо у зеленој зони у Багдаду, а не у Вашингтону. Велике су тензије и неповерење између демократа и републиканаца, па је тешко предвидети терен око кога би могли да изграде минимални консенсзус, направе корак ка помирењу и спусте анимозитети између присталица Трампа и Бајдена“, каже Кесић.
Бајден, надовезује се Миливојевић, прво треба да убеди саме Американце да је земља у реду јер ако он постаје председник на свечаности коју обезбеђује 25.000 војника с дугим цевима то је сигнал да је то оно прво чиме треба да се позабави.
Као три најважнија задатка за новог председника на унутарполитичком плану он издваја, поред политике помирења, здравстене изазове, имајући у виду велики број заражених корона вирусом, затим економско-социјалну ситуацију.
У спољној политици, и за нову америчку администрацију Кина остаје кључни економски а Русија војни ривал, а питање је само који ће се механизми примењивати према њима и у којој мери. „Кад је реч о Русији, конфронтација остаје мада вест да су спремни да продуже СТАРТ 3 на још пет година говори о притиску унутрашњих проблема и суочавању с реалношћу“, каже Миливојевић
Он скреће пажњу да постоји опасност да велики, кад имају унутрашњи проблем, могу доћи у искушење да га извезу и на спољном плану произведу ситуацију која ће им обезбедити додатну кохезију и релаксацију на унутрашњем плану.
Таква опасност постоји, слаже се и Кесић који слути да су могуће нове авантуре глобалиста у Вашингтону жељних да поново успоставе неприкосновену доминацију. Ипак, охрабује га сведочење Ентонија Блинкена у спољнополитичком одбору Сената дан уочи инаугурације Бајдена.
„Бликен је говорио о потреби да нова спољна политика буде скромна али одлучна и то је врло битно. То нисмо досад чули од људи који представљају естаблишмент. Блинкен најављује да су они ипак нешто схватили и да ће имати мекши приступ. То није лоша вест за све људе који страхују да ли ће бити притисака на њихове владе“, закључује Кесић.