Авион у којем су била четворица фудбалера тог бразилског нижелигаша, уз председника клуба и пилота, се срушио у недељу ујутру.
Нико од поменутих није преживео, а недуго након што су потресне информације објављене, јавност се присетила неких других, али веома сличних трагичних момената.
Пре нешто више од четири године, односно 28. новембра 2016, још један бразилски клуб доживео је сличну несрећну судбину.
Чартер лет који је превозио фудбалере и остале чланове Шапекоенсеа срушио се близу Медељина, у Колумбији, на путу ка утакмици Копа Судамерикане.
Тада је чак 71 од 77 особа на том лету погинула. Преживели су: један члан кабинске посаде, три играча и још двоје путника.
Истрага је показала да је пад авиона компаније „ЛаМиа“ проузроковао останак без горива, а за то су били криви поменута компанија, која је лоше организовала план лета, као и пилот, који је аматерски реаговао када се сусрео са опасношћу.
Вероватно најпознатија трагедија која укључује неки фудбалски тим и авион десила се 6. фебруара 1958. године.
У том авиону су били чланови Манчестер јунајтеда – тада познатих и као „Безбијеве бебе“ по чувеном тренеру, сер Мету Безбију – а од 44 особе на лету погинуло је њих 23, након што авион није успео да полети са аеродрома у Минхену.
Јунајтед се враћао са меча Купа шампиона против Црвене звезде, а у Минхену је имао успутну станицу како би сипао гориво, након што се из Београда запутио за Манчестер.
Авион из два наврата није успео да полети, а пилот Џејмс Тен је одлучио да је боље покушати трећи пут, него преспавати у Минхену и полетети сутрадан.
Авион је због бљузгавице пролетео кроз заштитну ограду на крају писте и остао без једног крила, које је завршило на оближњој кући.
Истрага немачких власти је иницијално окривила Тена, рекавши да није одмрзнуо крила авиона, док су очевици рекли да то није било потребно урадити.
На крају је доказано да је је бљузгавица успорила авион, те му није допустила да полети, а поменути пилот је ослобођен кривице - десет година касније.
Фудбалска репрезентација Замбије је 27. априла 1993. године напустила аеродром у Либервилу, у Габону, али није стигла до жељене дестинације.
Њихов авион је, уместо у Дакару, где је требало да играју меч са Сенегалом, завршио у Атлантском океану.
Истрага је показала је пилот угасио погрешан мотор након што се у неком од мотора запалила ватра. Утврђено је и да је био изузетно уморан, као и да му контролна табла није радила како је требало.
Тада, баш као и сада у Бразилу, није било преживелих. Погинуло је свих 25 путника, као и пет чланова посаде авиона.
У лету из Амстердама за Суринам, 7. јуна 1989. године, погинуло је чак 176 путника, од укупно 187.
Међу погинулима је било 15 фудбалера, већином играча из Суринама који су живели и радили у Холандији, док је њих тројица било међу преживелима.
Истрага је показала да чланови посаде авиона нису били ни близу довољно спремни за свој посао, као и да су показали неспремност при доношењу круцијалних одлука.
Они су, како се наводи, покушали да слете користећи неприкладан сигнал за навигацију и игнорисали аларм који их је обавештавао о судару.
Преуански клуб Алијанца лима се 8. децембра 1987. године чартер летом враћао у своју домовину, када се њихов авион „закуцао“ у Тихи океан.
Од 44 путника нико није преживео, сем пилота. Пилота који је, како се испоставило, био кривац пада.
Перуанске власти су спровеле истрагу и донеле закључак, али нису хтеле да га покажу јавности.
Међутим, извештај је на крају „процурео“ у јавност и показао да је главни одговорни за несрећу био управо поменути пилот, Едилберто Виљар.
Вероватно најчуднија ситуација десила се 11. августа 1979. године, кад су се у Украјини сударила два авиона током лета.
Оба авиона била су „Туполев Ту-134Ас“, а судар се десио близу украјинског града Камјанске.
Истражитељи су закључили да су незгоду проузроковали контролори летова, који су „направили грешке и прекршаје“.
Нико од укупно 178 особа на оба лета није преживео, а међу погинулима налазило се 17 чланова узбекистанског клуба Пахтакор, који је био на путу ка утакмици против Динама из Минска.
Једна трагична авионска несрећа десила се и у Боливији, 26. септембра 1969. године, када су погинули чланови клуба Најјачи (The Strongest).
Чланови тог тима били су на путу из Санта Круза, где су одиграли један егзибициони дуел, током паузе у првенству.
Недуго након полетања објављено је да је авион нестао, а дан касније медији су пренели да се летелица срушила и да су погинуле укупно 74 особе.
Истрага је показала да је паду авиона највише допринела грешка пилота.
У распону од само четири године десила су се два пада авиона у Чилеу.
Шестог фебруара 1965. године свих 87 особа на лету из Сантијага за Буенос Ајрес је погинуло, међу њима 22 члана клуба Антонио Варас.
Четири године раније, односно 3. априла 1961, на путу ка Сантијагу из Кастра, погинуле су 24 особе.
Авион је након полетања нестао у Андима, а у њему су били чланови Фудбалског клуба Грин крос.
Иако никада није утврђено шта је тачно проузроковало пад авиона, познато је да је пилот пријавио да је лед прекрио крила авиона и пропелере.