Како је наведено у њему, ПС СЕ и даље брине питање слободе говора у бугарским медијима, високог степена корупције, људских права у сфери мањина, говора мржње и насиља над женама.
„У погледу Бугарске је наведено да током протекле године земља није напредовала у пет забрињавајућих области, међу њима су корупција у највишим ешалонима власти, слобода медија, људска права на пољу мањина, укључујући и у 'македонској мањини' коју је измислила организација“, пише бугарски „Фокус“.
Извештај је представљен у оквиру првог зимског заседања ПС СЕ у Стразбуру. Део парламентараца је лично учествовао на састанку, а неки су се придружили састанку путем видео-везе.
Он је састављен крајем 2020. године током које је надзорни комитет организације пратио спровођење обавеза у оквиру Савета Европе. Тренутно 11 земаља подлеже строгој процедури праћења. То су Албанија, Јерменија, Азербејџан, Босна и Херцеговина, Грузија, Молдавија, Пољска, Русија, Србија, Турска и Украјина. Три државе учествују у такозваном дијалогу након праћења: Бугарска, Црна Гора и Северна Македонија. Мађарска, Малта и Румунија и даље се појављују у периодичним извештајима.
Питање различитих мањина у Бугарској покренула је прошле године и комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић, која је приметила нетрпељивост према мањинама, посебно према „Ромима, муслиманима, мигрантима, тражиоцима азила, особама које се идентификују као етнички Македонци, као и представницима ЛГБТ заједнице“.
Питање поштовања права различитих мањина у Бугарској више пута је покренуто 2020. године. Тако је одбор Европског парламента за грађанске слободе, правосуђе и унутрашње послове изнео критике на јесен. Аутори су у свом извештају истицали да у Бугарској постоје покушаји да се омета рад невладиних организација са мањином која се идентификује као „македонско-бугарска“.
Критика је изазвала негодовање бугарског посланика у Европском парламенту Ангела Џамбаскија, који је изјавио да Бугарска неће ништа објашњавати „неписменим бирократама из Брисела“ о „непостојећој македонској мањини“.
„У Бугарској није било, нема, нити ће бити македонске мањине“, истакао је он у септембру прошле године.
Тема македонске мањине често је узрок спорова између Софије и Скопља. Званична Софија захтевала је од Скопља да одустане од идеје постојања такве мањине у Бугарској уколико жели да добије одобрење за почетак преговора о уласку у Европску унију.