Бугарска је неколико пута осудила позиве европских посланика да у резолуцији признају македонску мањину. У документу се директно не спомиње македонска мањина. На дну странице аутори резолуције наводе одлуке Европског суда за људска права у вези са одбијањем Бугарске да региструје странке које инсистирају на признању македонске мањине.
„То је оно што даје наду водећим круговима у Скопљу, да је на Бугарску могуће вршити спољнополитички притисак и да ће она капитулирати“, изјавио је Михов.
Према његовим речима, Бугарска би требало да демонстрира својим европским и евроатлантским партнерима свој став, а то је да та земља не спречава Северну Македонију да се придружи Европској унији, али истовремено, влада у Скопљу мора да прихвати историјску стварност онаквом каква јесте.
Михов је рекао да су раније у Скопљу предложили Софији да славе 11. октобар као дан борбе против фашистичке владавине у Бугарској и фашистичке окупације Македоније од стране Бугарске током Другог светског рата. Бугарска тај период македонске владавине назива периодом бугарске администрације и не сматра га окупацијом.
„Бугарска администрација улази у састав Вардарске Македоније од 20. априла 1941. године. Док је такозвани Народни устанак македонског народа почео 11. октобра 1941. године. Поставља се питање зашто македонски народ пола године није започео рат против бугарских фашиста?“, изјавио је Михов и додао да се то догодило, јер Македонија није сматрала да је окупирана, већ напротив ослобођена.
