Иако је почетак церемоније био заказан за 20 сати, плато испред споменика, делови Карађорђеве и Немањине улице били су препуни људи најмање пола сата раније.
Стари и млади, родитељи с децом, јаке полицијске снаге. Виjоре се српски барјаци, доминирају иконе Светог Саве, на главама шајкаче, али и заштитне маске. Влада радост и позитивно расположење.
Засијао споменик Стефану Немањи и разгалио народ
Током церемоније, Немања је у мраку. Културно-уметнички програм, обраћање званичника и одавање почасти благопочившем патријарху српском Иринеју...
„Живела Србија“ биле су завршне речи говора председника Србије Александра Вучића, које су означиле и почетак бдења српског владара над Београдом.
Пале се светла, обасјавају монументалну скулптуру и изазивају одушевљење међу присутнима. Чим су ограде које су спречавале пролазак на плато склоњене, људи прилазе споменику и радознало посматрају сваки његов сегмент.
Младену Милошевићу се споменик веома допада.
„Мислим да је сазвежђе Немањине и Савске улице, заправо, крунисано и сматрам да је било крајње време да Београд добије овакав трг, једно, на неки начин, свето место“, рекао је Младен за Спутњик.
И Миро Живојиновић је врло задовољан изгледом споменика, а слаже се и с тим да се предуго чекало на израду и постављање скулптуре.
„Споменик је јако леп. Уметнику свака част. Импресивно. Допада ми се и што су спојили традицију и симболе везане за Стефана Немању са самим спомеником“, казао нам је Миро.
Снежана Кнежевић је одушевљена скулптуром и мисли да је њено постављање знак великог напретка Србије, али и знак захвалности „оцу српске државе“.
„Јако сам задовољна. Ово је прелепо. Нико осим Руса не би могао да направи овако нешто грандиозно, овакав један споменик. Заиста сам одушевљена радом овог уметника. То је морао да буде неко ко је везан за генетски код овог народа, ко уме да препозна тај дух. Сигурно има сјајних уметника широм света, али била је потребна словенска душа да би погодила ту танану нит“, сматра Снежана.
Споменик Стефану Немањи је дело руског скулптора Александра Рукавишњикова, висок је 24 метра, од којих су три у земљи, а тежак 68 тона.
Пошто портрети из његовог зрелог периода нису сачувани, већ само они из монашког живота, лик Стефана Немање направљен је уз помоћ проучавања његових постојећих портрета и портрета његових потомака.
С мачем у десној и Хиландарском повељом у левој руци, Немања у царској одори почива на напуклом византијском шлему, који се на четири крака ослања на земљу. У постамент је могуће ући, а на њему су приказане сцене из Немањиног живота и српске историје.
Израда споменика обављала се у Солнечногорском, граду у близни Москве, и трајала је око годину и по дана. У њој је учествовало скоро 120 људи различитих профила.
Сазнајте: Како је спречено да у Београд стигне „погрешан“ Стефан Немања?