„Чуо сам да се у последње време говори о тој теми и да се поставља питање зашто је крст замењен мачем? Наводи се и да је замењен у последњем тренутку. Па, у последњем тренутку то не би било ни реално да се уради. Напротив, замењено је на почетку“.
Вајар нам описује и како је дошло до одлуке да у руци Стефана Немање ипак буде мач и да споменик изгледа овако како ће га вечерас сви видети:
„У раду на споменику имао сам много консултаната, историчара. Веома сам им захвалан за све што су урадили. Ми смо дуго размишљали и одлучили да, ипак, прикажемо Стефана Немању у световној одећи, а не у духовној и да треба да га прикажемо као човека који је створио српску државност. То је оно што је најважније“.
Рукавишњиков објашњава да је зато стављено жезло, а да се другом ногом Стефан Немања ослања на византијску културу и византијски утицај.
„У конкретном случају, мач има смисла, он је погоднији јер се силуета споменика завршава оштрицом. Други аргумент је да не буде таутологије скулптуре. Стефан Немања на грудима има енклапион, крст. Смисао је да не буде и у руци и на грудима крст, као што је својевремено био случај са спомеником Лењину – качкет на глави и качкет у руци. Зато је решење мач и сматрам да је то исправно“.
Руски вајар упућује и поруку поводом данашњег отварања и практично негира спекулације да није желео да дође у Београд:
„Надам се да је ово за братски српски народ велики догађај, јер је за мене лично велики догађај. Посао је био тежак и прилично дуг. Веома ми је жао што не могу да будем са вама, јер сам недавно прележао модерну болест, вирус корона, и сад се налазим на рехабилитацији. Још једном вам честитам празник и надам се да ћете се не само привићи на тај споменик него да ћете га можда и заволети. Хвала!
