Ристић има 25 година и српској јавности најпознатији је по томе што је представљао Црвену звезду. Али, у истој се није прославио.
Млади центар је на почетку своје професионалне каријере носио дрес ФМП и Звезде, а 2014. године се запутио у Сједињене Америчке Државе, у Аризону.
„Највише времена сам провео у Америци као странац. На Колеџу играчи који играју добро и имају квалитет остану верни универзитету неколико година. Тада добију пажњу навијача и мислим да сам се највише осећао као код куће, не рачунајући Србију, у Америци. Четири године у Аризони су биле феноменалне и могу слободно да кажем да је град Тусон моја друга кућа“, каже Ристић за Спутњикспорт.
Ристић је из сезоне у сезону био све бољи и бољи у Аризони, па је током последње године имао просек од 12,2 поена и 6,9 скокова по мечу.
То му, нажалост, није донело НБА ангажман, па је уследио повратак у своју прву кућу – у Србију, односно у Црвену звезду.
У црвено-белом дресу је овог пута провео годину дана, али се коцкице нису поклопиле, па је наредне сезоне послат на једногодишњу позајмицу у казахстанску Астану.
„Када сам одлазио увек сам говорио да сам оставио један недовршен посао, да нисам успео да се прикажем у најбољем светлу и да нисам оставио утисак на навијаче. Нисам допринео побеђивању и освајању трофеја и остао сам недоречен“, каже Ристић.
Млади центар ипак не жали...
„Опет, као што сам увек говорио, била би ми част да се вратим и опет заиграм за Звезду. Није баш захвално размишљати о будућности док ова сезона још траје, када дође време...“.
У Астани је имао без премца најбољу сезону у каријери. Био је један од најбољих центара ВТБ лиге са 15,6 поена и 10,9 скокова.
Након што се позајмица завршила уследио је повратак у Звезду, са којом је имао још годину да на уговора, али до договора о наставку сарадње није дошло.
„Није ту било ни са чије стране лошег растајања. Једноставно су моја процена, као и мог агента и клуба, били да је најбоља одлука да одем у клуб где ћу се додатно развијати као играч“.
Уследио је одлазак у италијанску Брешу и нешто спорији почетак, али много боље игре у последње време.
Почетком године је против Кремоне имао 23 поена и 17 скокова, Пезару је убацио 15 поена и додао шест ухваћених лопти, да би у изненађујућој победи против Виртуса учествовао са 21 поеном и шест скокова.
Међутим, Душанове добре партије се нису уклапале у планове стручног штаба Бреше.
„Пред утакмицу са Виртусом сам добио поруку од стручног штаба да је тренер одлучио да промени изглед тима. Одласком стартне 'четворке' Ти Џеја Клајна је одлучио да отпусти и мене и доведе два нижа центра, како би играо 'смол бол' кошарку. Колико су ми људи из клуба објаснили то није било ништа директно повезано са мојим партијама, већ је била одлука клуба да промени стил игре“, открио нам је Ристић.
И док није спорно да је Бреши била потребна промена, с обзиром на то да су тренутно у доњем делу табеле италијанског шампионата, питање је да ли је отпуштање једног од најбољих играча у последњих месец дана била права одлука.
Ристић није траћио време, а убрзо је и стигла прва понуда. Позив од Автодора из Саратова, руског клуба који се такмичи у њему добро познатој ВТБ лиги, био је експресно прихваћен.
„Ја сам се искрено изненадио. Поготово после последњих месец дана. У јануару сам играо најбољу кошарку ове сезоне, ушао сам у добру форму, победили смо Виртус, одиграо сам добро... Генерално, нисам превише жалио за тим. Отишао сам у једну добру ситуацију у ВТБ лиги и добио прилику да завршим сезону у Автодору и помогнем им у борби за плеј-оф“, искрен је наш саговорник.
Потенцијалном репрезентативцу Србије ово неће бити први пут да игра у ВТБ, али хоће у Русији.
Додуше, као део Астане је током сезоне 2018/19 био чест гост Русије, с обзиром да је већина клубова из те лиге управо из те земље.
„Тренер Гордон Херберт ми је објаснио да је њима стартни центар отишао и да им је важно да нађу добру замену што пре. Ја сам им био приоритет и недуго затим сам донео одлуку. У доброј сам форми, не би ваљало да прође неко време без утакмица и минута, тако да мислим да сам донео праву одлуку“.
Ристића смо питали шта мисли о земљи у којој ће провести барем остатак текуће сезоне.
„Блиско сам упознат са руском кошарком. Прошле године сам упознао руску културу и пре доласка у Автодор сам се посаветовао са бившим играчима те екипе које познајем. Сви су ми рекли да је Саратов, иако можда помало непознат град за нас у Србији, фин град и да се тамо кошарка доста воли. Чуо сам и доста добрих ствари о организацији клуба и животу у Русији“, прича нам члан јуниорског тима Србије који је 2012. године освојио бронзану медаљу на Европском првенству и додаје:
„Ово је нова авантура за мене и моју каријеру. Прво Србија и Америка, па Казахстан и Италија, а сада имам прилику да упознам још једну културу. Сви знамо доста тога о Русији, о њиховој богатој историји и култури. Баш сам узбуђен што ћу имати прилику да проведем остатак сезоне тамо“.
Док је играо у Астани, Ристић се сјајним партијама наметао позиву у репрезентацију, али је он тада изостао.
Ристић нам открива да је контакта са селектором Игором Кокошковим било. Ипак, позива тренутно нема и наш саговорник се тиме не оптерећује.
„Ако до позива дође ја ћу бити пресрећан. То ми је мотивација и циљ, али не оптерећујем се превише у овом тренутку и не бих гледао толико у будућност“, закључио је Ристић за Спутњик спорт.