Утисак који је српски кандидат за Оскара режисера Предрага Гаге Антонијевића оставио на публику најбоље се могао видети када су се попалила светла после пројекције. Једни су обамрли седели на својим местима, други журно, са марамицама и маскама у рукама, журили ка излазу, док већина није била у стању да да било какав коментар, преноси „Сербиан тајмс“..
„Шта рећи, све сте видели“, био је најчешћи одговор који смо добили.
Славица Петровић, директорка Српског филмског фестивала Чикаго је смогла снаге да прокоментарише:
„Изузетно ми је тешко, филм је толико потресан да је после њега тешко било шта рећи. Ипак, добро је да је коначно снимљен и да људи имају прилику да га виде, а они који до сада нису знали да се упознају са оним што су преживели Срби у Јасеновцу и другим усташким логорима“, рекла је она.
Петровићева је прокоментарисала и критике које су се појавиле у појединим америчким медијима, попут „Варајетија“ и „Лос Анђелес Тајмса“.
„Када сам видела те критике, прво што сам помислила јесте да ти људи нису видели филм, а друго да не знају ништа о историји. Очигледно је да су у питању нечији интереси, јер језик којим су писане те рецензије није језик филмске критике, већ језик политике. Бојим се да филм неће далеко догурати у трци за Оскара, али је сигурно да ће оставити траг и бити сведочанство које ће помоћи да се неке ствари отргну од заборава и заувек памте“, истиче Петровићева.
Дејан Цветковић не дели њено мишљење када су у питању шансе „Даре из Јасеновца“ за престижну награду.
„Мислим да је филм одличан, да баца светло на историјске догађаје о којима је свет мало тога знао. У том смислу је нешто ново и ја се надам да још има људи којима ће истина запарати уши и очи и на које ће „Дара“ оставити велики утисак. Јасеновац је најстрашнија српска реч и највећи српски град после Београда, и ма колико то било тешко, сваки Србин би бар једном дневно требало да помисли на то зло са којим су се наши сународници и преци тамо суочили, јер то зло нити је нестало нити спава зимским сном“, каже Цветковић.
Америчком филмском критичару који је филм окарактерисао као „српску националистичку пропаганду“, Цветковић поручује:
„Сложићу се ако су по том истом принципу „Шиндлерова листа“ или „Пијаниста“ јеврејска пропаганда. Истина не може бити пропаганда, она не спада у политичке категорије, већ је једна и непобитна. Може само да вам се свиђа или не, али не можете да је оспорите“, додаје он.
Премијери у једном од два чикашка биоскопа у којима се приказује филм „Дара из Јасеновца“ присуствовало је око тридесетак људи, а разлози за слабију посету су, уз пандемијске мере које ограничавају број расположивих седишта у биоскопима, били и велики снег и најхладнији дан у години (температура -13 степени Целзијуса), те релативно слаба кампања која је пратила премијерне пројекције.
За очекивати је да ће наредних дана знатно већи број наших људи који живе у Америци бити у прилици да погледа „Дару из Јасеновца“, што ово остварење свакако заслужује. Осим у Чикагу, филм се налази на биоскопском репертоару у Даласу, Финиксу, Милвокију, Мајамију, Хјустону, Атланти, Денверу и Вест Палм Бичу.
О филму „Дара из Јасеновца“ за Спутњикову „Орбиту културе“ говорио је и њен режисер Предраг Гага Антонијевић.