Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, остварења које је изабрано за српског кандидата за 93. Оскара, премијерно ће се данас приказати у Америци.
Бернбаум у интервјуу за Радио Српске каже да се први пут логор Јасеновац овако третира у филму, а његов првенствен значај јесте опис и представљање неколико најважнијих његових целина.
„Други његов значај је описивање животне приче једне девојчице по имену Дара, која је била приморана да се суочи са проблемима тог доба у тим условима, с којим се ниједно дете тог узраста никада не би требало суочити. Овај филм такође представља још неколико важних чињеница о Јасеновцу односно о јединственим карактеристикама тог логора смрти и укључујући чињеницу да је логор Јасеновац имао посебно одељење за дјецу. То су била српска деца која су пребацивана у Хрватску, код католичких породица чиме је њихова историја била потпуно промењена. Филм показује тензију и исцрпљујућу борбу између две стране хришћанства, католика и православаца. Чињеница је да је Холокауст био намењен истребљењу Јевреја, док је намена Јасеновца била системско истребљење Срба и Рома, али такође и Јевреја од стране усташког режима и нациста“, додаје Бернбаум.
Амерички магазин Варајети, један од најутицајнијих филмских часописа на свету, објавио је критику филма „Дара из Јасеновца“, у којем је српски кандидат за Оскара, између осталог, окарактерисан као „прикривени пример српске националистичке пропаганде“. Можете ли нам рећи Ваше мишљење о тој критици ?
- Постоји неколико одговора на ово питање. Аутор критике Џеј Вајсберг изјавио да је овај филм антихрватски и антикатолички. Е сад, немогуће је направити филм о убијању једног народа од стране другог, без да будеш оптужен да си против једног народа. На пример, да сам направио филм о Холокаусту у Словачкој, био бих схваћен као противник Словака и католика, јер је током Другог светског рата, врховни поглавар Словачке био римокатолички свештеник. Пре неколико година направио сам филм који се зове „Завера“. Како се нико не би могао сматрати антинацистичким или антинемачким када се реконструише састанак 15 високих немачких влада, војних званичника и вођа нацистичке странке на којој су сви присутни подржали или барем капитулирали пред одлуком да се центри за убијање граде као плинске коморе и крематорији да убију милионе људи?
Како направити такав филм а да не будете осуђени као противник Немаца и нациста?! Тако да, када кажу да сте против католика и усташа, веома је важно рећи да то говори истину о Јасеновцу и прогону и убијању Срба, Јевреја и Рома, јер је то, у ствари, оно што се заправо десило. Друго, аутор критике није приметио да је одређени број Хрвата у овом филму приказан у добром светлу, јер на крају филма Дару спасава Хрватица. Такође, представили смо оно што се у историји Холокауста називало „сива зона“, односно лоши мушкарци и жене који имају крви на својим рукама чине добро, а добри људи и жртве приморани су да чине зло као и да нашкоде осталим жртвама. Као треће, аутор критике Вајсберг није схватио поенту – први и прави проблем ових логора био је тај да су се људи тамо свакодневно суочавали са животом и смрти, много пута за кратко време, и то је чињеница која даје снагу овом филму.
Ви сте боравили Републици Српској 2013. године када се присуствовали помену у Доњој Градини и говорили на помену жртвама усашког злочина у систему концентрационих логора Јасеновац. Знамо да сте били један од првих људи из света изван граница бивше Југославије који је истраживао страдања – геноцид и Холокауст на подручју бивше Југославије, као и систем концентрационих логора Јасеновац. Можете ли нам рећи како Ви гледате на страдања у концентрационом логору Јасеновац?
- Моја реакција о патњи и страдањима народа на овим просторима је заиста тужна и оно што се десило овде је трагично. Дубоко се идентификујем са жртвама због патње коју су претрпели у условима у којима су били. Та патња је немерљива. Управо оно што је дало снагу овом филму јесте десетогодишња девојчица која је кроз силна дешавања морала заштитити свог брата, а при томе да сведочи о ономе што никада ниједно дете не би требало видети, која је, пролазивши кроз све ове ситуације, изгубила своје детињство. Када то видите, не можете учинити ништа осим поистоветити се са патњом овог детета са жељом да сте могли нешто учинити да би покушали променити околности.
Колико је за Вас, као истраживача који се бави питањем Холокауста, важно што је снимљен филм о Јасеновцу?
- Мислим да је веома битно истражити тежње човека да чини зло, док је с друге стране способност људи да се суоче са злом које им је учињено. Временом, укључио сам се у стварање овог филма, јер је режисер мој дугогодишњи пријатељ, желели смо овај филм направити већ неколико година уназад. Прихватио је мој савет и сарадњу, поштујем га као ствараоца филмова и постало ми је веома важно да овај део важне историје третирам искрено и часно без икакве пропаганде, као и да помогнем свом пријатељу да овај филм направи што је боље могуће.
Како је дошло до сарадње са српским редитељем и глумцима и како је било снимати овај филм?
- Па почнимо прво с тим шта смо требали да урадимо како бисмо пронашли и регрутовали децу. Отишли смо у села из којих су пре 75-80 година деца била одвођена у Јасеновац, нисмо користили професионалне глумце међу децом, окупили смо оне који су дорасли овом задатку. Погледали смо преко 15.000 деце пре него што смо нашли девојчицу која глуми Дару, а бирали смо пажљиво јер је она била невино дете. Знате да сваки филм захтева угао гледања, у овом филму тај угао се огледа кроз очи детета, кроз очи Даре, насиље није много заступљено, него реакције Даре на насиље којем сведочи.
Користили смо професионалне глумце, једна сцена ми пада на памет која је невероватно снажна, а то је сцена када мајка одбија да буде послана у Немачку и да остави своје дете, због чега су и она и њено дете убијени. Глумица која је одиграла ту улогу је унука жене којој се то заправо десило у том периоду. И када је играла ову улогу, није је одиграла само на професионалан начин, него читавим срцем и душом, што је направило драматичну разлику.
Каква су Ваша очекивања с обзиром да је филм кандидат за престижну филмску награду Оскар?
- Првенствено бисмо желели да филм буде изабран у првих петнаест филмова за Оскара, онда би нам било изузетно драго када би био изабран у првих пет, а неописива срећа би нас снашла када би овај филм био изабран на месту број један. Ако филм освоји Оскара, обећавам да ћу вам се јавити и да ћемо у то име попити шампањац.
Филм „Дара из Јасеновца“ код нас ће бити премијерно приказан 22. априла на Дан пробоја последњих логораша из концентрационог логора Јасеновац, преноси РТРС.
