Историчари Јан Грабовски и Барбара Енгелкинг су у „Ноћи без краја“, студији о улози Пољака у нацистичким злочинима, између осталог, писали о томе како су Јевреји из села Малинова у источној Пољској пред нацистима побегли у шуму и скривали се тамо док сеоски начелник није пријавио нацистима где се налазе.
Пољакиња Филомена Лезцињска, рођака сеоског начелника, тражила је да јој историчари плате одштету од 100.000 злота (око 22.000 евра), али је суд пресудио да морају да напишу писмо извињења и да извињење објаве на интернет страницама Центра за истраживање Холокауста. Такође, у будућим издањима своје студије на 1.700 страница морају да објаве исправљену верзију, објавио је Њујорк тајмс.
Пресуду је осудио Јеврејски светски конгрес, а осуђени историчари најавили су жалбу.
Грабовски је пољско-канадски професор историје на канадском универзитету Отава, отац му је преживео Холокауст. Барбара Енгелкинг је историчарка Пољског центра за истраживање Холокауста. Заједно су 2018. године објавили опсежно дело, а тужила их је 81-годишња Пољакиња, док је на суду сведочило 30 мештана Малинова.
О бизарној тужби пишу многи светски медији, преноси Јутарњи лист.
У нормалном свету та би тужба већ давно била одбачена, али Пољска се више не може сматрати нормалном демократијом, рекао је уочи пресуде професор Јан Грабовски за Њујорк тајмс.
У Пољској је прошле године промењен закон тако да мештани Малинова не морају да плаћају судске трошкове за тужбе поднете због клеветања и омаловажавања борбе пољске нације против нацизма и комунизма.
Књигу Јана Грабовског и Барбаре Енгелкинг осудио је пољски Институт за национално сећање, основан да чува и брани истину о праведном пољском страдању.
Од 2018. његова службена функција је да штити углед Републике Пољске и пољске нације, наводи се у тексту.
Јад Вашем, израелски меморијални и истраживачки центар за Холокауст, осудио је пољски напад на слободно и отворено истраживање, истичући да је неприхватљиво ограничавати научна истраживања судским или политичким притиском.
Власт у Пољској прописује ту искључивост као жртву у Другом светском рату и тиме, кажу критичари, жели да умањи саучесништво Пољака у нацистичким злочинима.
Пољска је уочи Другог светског рата 1939. имала највећу популацију Јевреја у Европи. У Пољској, у логорима попут Аушвица и Треблинке, убијено је око три милиона Јевреја, половина од укупно убијених шест милиона Јевреја у целој Европи.
Како је дошло до тужбе
Када је реч о тужби, професор Грабовски сматра да је све кренуло од пољске Антидифамацијске лиге, удружења које финансира држава.
Челник те лиге Мациеј Свирски рекао је за Њујорк тајмс да они нису подигли тужбу, али је признао да је помогао у подизању тужбе: отпутовао је у Малиново да би рекао госпођи Лезцињској да се у тој књизи износе лажи о њеном ујаку. Додао је и да је скупио новац како би се платили њени адвокати.
Професор Грабовски признао је да је у књизи погрешио јер је у исти лик спојио двојицу градоначелника Малинова који су имали исто име Едвард Малиновски, али тиме је ујак госпође Лезцзињске боље прошао јер су му приписана добра дела која је његов млађи имењак учинио Јеврејима.
Чињеница је да су Пољаци ужасно патили под нацистичком окупацијом и понекад помагали Јеврејима, каже за Њујорк тајмс Давид Силберкланг, историчар из Јад Вашема у Израелу.
Била је то врло сложена ситуација, ниједан озбиљан научник не би рекао да је Пољска била зла, да је била потпуно равнодушна према судбини Јевреја, каже Силберкланг.
Од 27.712 људи које је Јад Вашем идентификовао као праведнике међу народима, нејевреје који су ризиковали како би спасили Јевреје током Холокауста, више од 7.000 су Пољаци, много више него из било које друге земље.
Пољско херојство, међутим, коегзистирало је понекад с монструозним злочинима, наводи Њујорк тајмс.
Подсећају на случај из села Једвабне када су сељаци затворили у стају више од 300 Јевреја и запалили је.
„У току је координисана кампања промене историје на начин који одговара власти“, рекао је Силберкланг.