Фирме из Србије изнеле милијарду евра у офшор зоне

Фирме које послују у Србији изнеле су прошле године у офшор зоне нешто више од милијарду евра.
Sputnik

Према подацима Народне банке Србије, највише новца је отишло у Хонг Конг (806 милиона евра), затим у Сингапур (170 милиона евра) и Британска Девичанска Острва (24 милиона евра).

Милиони евра истовремено су трансферисани у Либан и у Линхенштајн, а на списку земаља са чијим системима су сарађивале српске фирме су и Панама, Маршалска острва, Доминикана, Сејшели...

Американци схватили да су опљачкани — преко пореских рајева

Највећи део плаћања су обавила предузећа из металне индустрије, 26 одсто. У офшор зоне су новац износила и предузећа која се баве рударством (13 одсто), фирме за производњу рачунара и периферне опреме (8 одсто), за трговину електричним апаратима за домаћинство (9 одсто), потврдили су у Народној банци Србије за „Блиц Бизнис“.

„Раст платног промета са Хонг Конгом у последњих пет година великим је делом резултат директних инвестиција из ове земље у српска предузећа из сектора прерађивачке индустрије и рударства“, напоменули су нам у централној банци.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да се такозвани порески рајеви најчешће повезују са неким нелегалним трансакцијама, прањем новца или противзаконитим активностима, али да постоје и компаније које тамо регуларно послују.

„Оне се одлучују за седиште у наведеним земљама зато што имају бројне погодности, попут мањих пореза или нижих провизија приликом трансакција. Зато су и многе познате светске фирме пословале преко неких „пореских рајева“, рецимо Луксембурга, а многи богати појединци одлучују да порез плаћају, на пример, у Монаку, и то је сасвим у складу са прописима“, објаснио је он.

Стручњак за стране инвестиције Милан Ковачевић објашњава да Луксембург, у који је прошле године из Србије трансферисано око 500 милиона евра, има неколико специфичности. Најпре наводи Закон о привредним друштвима, али и посебан Закон о холдинзима, који, како каже „дају доста занимљивих могућности“.

„Кроз те законе се рецимо омогућавају добри услови да неко ко има већу групацију оснује холдинг у тој земљи, а онда има предузећа по другим државама. Иначе у последње време постоји снажан притисак јавности, па и на међународном нивоу покушавају да нађу неопорезовани или прљави новац. Пошто га количински Луксембург има много онда су сигурно почели да претресају и ту земљу. Али једноставно та земља има одређене погодности за седишта компанија“, истиче Ковачевић.

Како додаје, чак су једно време главна ставка у буџету Луксембурга били порези на банкарство и трансфере.

Прочитајте још:

 

Коментар