Американци схватили да су опљачкани — преко пореских рајева

Милијардер је 2017. године државној благајни уплатио смешан износ од 750 долара. Поређења ради: чистачица са годишњом платом од 30 хиљада плаћа порез у САД у износу од око 1.900 долара. И то не рачунајући порез државе, социјално и здравствено осигурање, у укупном износу још три хиљаде.  

У контексту економске кризе, која је закамуфлирана пандемијом, америчка јавност се заинтересовала за овај чудан дисбаланс. На друштвеним мрежама почели су да се шире позиви да се некако разјасни ова ситуација. Крајњи левичар, по локалним стандардима, политичар Берни Сандерс чак се одважио да напише на својој страници на Твитеру замерку свемоћном Џефу Безосу.

„Амазон би требало да плати више од нула долара државног пореза на доходак“, бојажљиво је истакао сенатор САД.

И нека средства јавног информисања усудила су се да се дотакну табу теме. Тако су амерички медији скренули пажњу на управо објављени извештај међународне друштвене организације Tax Justice Network (Мрежа пореског правосуђа).

Стручњаци TJN су проценили да земље широм света годишње изгубе најмање 467 милијарди долара пореских прихода. Највеће корпорације на свету редовно се баве пребацивањем актива на офшор рачуне и тиме смањују своју добит. Већина њих припада Американцима.  

„Још крајем 1990-их лидери у утаји пореза и повлачењу профита у иностране офшоре постали су представници „Big Pharma“ (највеће фармацеутске компаније), рачунарских технологија, као и интернет корпорације“, рекао је у интервјуу за интернет издање Salon.com њујоршки економиста Џејмс Хенри, који сарађује са TJN.  

И „Фајзер“ избегава плаћање пореза

Међу фармацеутским компанијама које избегавају плаћање пореза, Хенри је именовао чувени „Фајзер“. Компанија је управо завршила са развојем прве вакцине против вируса корона. Занимљиво је да су ова истраживања финансирана из државног буџета који „Фајзер“ избегава да попуњава, али сва права на вакцину су у приватном власништву власника.  

ИТ гиганти које је Хенри поменуо су пронашли начин да сакрију своју добит још почетком века. Тада су седишта највећих рачунарских корпорација регистрована у Даблину. У теорији, порез на добит у Ирској тада је износио десет одсто. Међутим, Гугл, Мајкрософт, Фејсбук и Епл су склопили споразуме са владама земље по посебним условима. Њихова суштина и износ пореских стопа нису обелодањени. У САД ИТ гиганти су само зарађивали и ништа нису плаћали.  

Медији су годинама промовисали изузетне иновације и креативност рачунарских генија, али су они заправо свој успех дуговали неупадљивим књиговођама који су знали како да њихов профит пренесу у тихе офшор компаније.  

Године 2018. чак 91 највећа корпорација САД које су на списку Fortune 500 (500 најкрупнијих компанија САД према листу Fortune) није уопште платила порез на доходак. Међу њима су биле светски познате компаније „Џенерал електрик“ и „Шеврон“, „Старбакс“ и „Нетфликс“, „ Делта ерлајнс“ и NVIDIA Corporation.

Најбогатији човек на свету, господин Безос, коначно је 2019. године платио порез на доходак у САД. Међутим, његови критичари су одмах приметили да, с обзиром на милијарде које је Амазон зарадио 2018. године, порез је обрачунат по невероватној каматној стопи од 1,2 одсто.  

Деценијама нас је прогресивна јавност убеђивала да је америчка економија златни стандард за цео свет, да ће „тржиште све решити“, и да држава не треба да се меша у његову активност.  

Америчка економија очигледно и сликовито показује како тржиште заправо решава све. У условима слабе државе која се одрекла функције надзора и затварања, транснационалне корпорације и поједини грађани раде шта желе. Основни слојеви становништва носе сву државу на својим плећима, а пребогати сународници ову земљу користе само за своје потребе, с времена на време користећи се државним буџетом као својим џепом.  

Не можемо рећи да Америка није покушала да се избори са овом страшном неједнакошћу. Тамо је, на пример, већ дуго на снази прогресивни порез, чије увођење од нас редовно захтевају патриотски економисти. Међутим, то не помаже: високе стопе терају богаташе да још брже преводе свој новац у офшор компаније.  

Кајманска и остала острва

Председник Трамп је значајно смањио порез на добит правних лица, како би подстакао плаћање пореза корпорација. Али не, ни то није успело. Ако Демократска странка, која је дошла на власт, покуша да повећа порез, превод новца у офшор компаније ће се само убрзати.  

​Међутим, стиче се утисак да се представници Демократске странке неће озбиљно борити с овим проблемом. Чињеница је да национални спорт утаје пореза не познаје границе. Сви крију новац: физичка и правна лица, демократе и републиканци, без обзира на пол, узраст и политичку оријентацију.  

Најбогатијег републиканца Мича Меконела политички противници оптужују да профита од бизниса своје супруге крије на Маршалским острвима. Најбогатијег демократу Џона Керија, који је ожењен представницом легендарне породице Хајнц, оптужују за исту ствар, само на Кајманским острвима.  

Чини се да активистима и новинарима није стало до овога. Пореске декларације политичара проучавају се под лупом у свим нормалним демократским земљама, било да је то Русија, Француска, Аргентина или Јужна Кореја. Али у САД је ово табу тема за било који угледни медиј.

Структуре, које би у теорији требало да контролишу и сузбију сву ову срамоту, и саме активно учествују у овом послу. Године 2013. једна од најугледнијих ревизорских компанија на свету Ernst and Young, ухваћена је како помаже својим америчким клијентима да током неколико година преведу више од две милијарде долара у офшор компаније. Као признање своје кривице, компанија је склопила договор са судом и платила казну од 123 милиона долара.  

Међутим, то ни на који начин није утицало на репутацију компаније. Британска компанија Ernst and Young је и даље у топ четири водеће ревизорске фирме на свету. А британски офшори попут Кајманских острва, и даље су најпожељније место за скривање прихода.  

Амерички порески систем је познат по својој строгоћи. Физичко лице заиста ризикује да заврши у затвору само зато што није поднело пореску декларацију. Међутим, „прави“ људи постоје у свету паралелних закона. Федералне структуре су преслабе за борбу са транснационалним корпорацијама и њиховим лидерима.  

Своје милијардере због економских прекршаја у Италији и Русији, Бразилу и Јапану, шаљу у затвор. Влада у тим земљама покушава да контролише тржиште пре него што оно прождере друштво.

Али данас је апсолутно немогуће замислити америчког олигарха иза решетака, без обзира колико милијарди је он сакрио од пореске службе. Џеф Безос у затвору? То је непојмљиво за обичног Американца.