Према резултатима истраживања, које је објавила јапанска влада 2019. године, у Јапану живи рекордних 35,15 милиона особа старости 65 година и више, што је 27,7 процената укупне популације.
Притом, број усамљених старих људи расте из године у годину. Према подацима из 2016. године око 6,56 милиона старијих људи живе сами – сваки пети мушкарац и свака четврта жена од 65 година и старији.
Очекује се да ће број усамљених старих људи наставити да расте и да ће до 2035. године достићи 8,41 милион.
Самотњачки живот не носи само свакодневне потешкоће, већ и катастрофалан недостатак комуникације.
Према истраживању спроведеном још 2011. године, већина старијих људи разговара са неким не више од једанпут недељно, а на другом месту је одговор „ређе него једном недељно“. Није изненађујуће што у таквим условима свака пета старија особа „нема на кога да се ослони у невољи“.
Није само нови министар тај који мора да размишља о томе зашто су старији људи изоловани од друштва и шта би требало урадити да се избегне смрт у усамљености. С обзиром на дуготрајни период смањења наталитета и старење популације, све је већа вероватноћа да и ми можемо за пар деценија постати усамљени стари људи о којима нема ко да брине.
Нагли пораст броја самоубистава
Пандемија вируса корона није само старије људе довела у тешку ситуацију. Без обзира на то, што се број самоубистава у Јапану стабилно смањивао последњих година, од јула до септембра 2020. године број самоубистава међу женама премашио је све прогнозе, што потврђује истраживање.
Разлози таквих промена могу бити различити, али сви су, на овај или онај начин, повезани са усамљеношћу. Уздржавање од излазака напоље и социјална дистанца, услед појаве пандемије ковида 19, могли би довести до социјалне изолације грађана и проузроковати здравствене проблеме као што су анксиозност и депресија.
Још један потенцијалан разлог за пораст броја самоубистава међу женама може бити и насиље у породици.
Када су се мушкарци, који обично раде у канцеларијама, због карантина нашли затворени у кући са женом, децом и обавезама, неки су почели да избацују нагомилани стрес и агресију на укућане, посебно на жене. О порасту породичног насиља у целом свету током пандемије је више пута говорио генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш.
Самоубиство или смрт у усамљености – нови тренд у епохи вируса корона
Како је изјавио јапански премијер Јошихиде Суга, проблем усамљености у Јапану погоршао се због рестриктивних мера повезаних са пандемијом ковида 19. Међутим, неће се само нови министар за усамљеност борити против овог проблема, његов задатак је и надгледање стања сиромаштва деце у земљи и координација пружања помоћи старијим људима.
Јапан није прва земља која се сусрела са овим проблемом. Функцију министра за усамљеност је у Великој Британији увела бивша британска премијерка Тереза Меј 2017. године.
„За велики број људи усамљеност је тужна реалност савременог живота. Желим, да их сви заштитимо и предузмемо мере за борбу против усамљености старијих и оних који су изгубили вољене, оних који немају са ким да разговарају, немају са ким да поделе своје мисли и искуства“, изјавила је тада Меј.
Влада Уједињених Арапских Емирата је отишла још даље, премијер Мухамед ибн Рашид ел Мактум је 2016. године изјавио, да УАЕ би требало да постану најсрећнија држава на свету. Као резултат тога појавила се нова функција - министар среће. Ову позицију је заузела министарка Охуд ал-Руми. Замишљено је да министарка среће буде посредник између грађана и владе, да слуша захтеве првих и да их доноси до других, како би се осигурало да се владини програми не налазе само на папиру, већ да се на њима заиста ради и да чине људе срећнијима.
Можда је захваљујући напорима министарке Абу Даби на 35. месту на листи најсрећнијих градова за 2020. годину. У исто време, од јапанских градова, само је Токио ушао на ранг листу и то на 79. месту.
Ову иницијативу су прихватили и у другим земљама. У Абу Дабију је 2016. године председница Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко приметила да би „Министарство среће било веома корисно и за Русију“.
Ко зна, можда ће нови министар усамљености бити тај који ће Јапанце учинити срећнијим људима.
Прочитајте још:
- Има ли светла на крају тунела: Из године страха у годину…
- Трагедије у ковид болницама, насиље, депресија: Какве су последице короне по ментално здравље