Ђоковић је Медведевапотпуно надиграо и декласирао, па на крају дошао до победе лакше него што су то очекивали и његови најпристраснији навијачи.
До девете титуле у Мелбурну наш представник је дошао за само сат времена и 54 минута, што му је био други најбржи меч на Аустралијан опену ове године.
Краће се на терену задржао само против Жеремија Шардија у првом колу (1ч35м), док је против Аслана Карацева у полуфиналу играо минут дуже него у недељу.
Шта је био кључ овако ефикасне Новакове победе? Да ли се и даље млади и не претерано искусни Медведев уплашио победе, која би му била 21. у низу? Или је у питању било нешто друго?
Како је то српски „зид“ – Ђоковић, који је враћао готово сваку лоптицу преко мреже – победио руску „лопату“ – Медведева, код којег због атипичног стила игре и равних удараца више делује да лоптицу удара лопатом, него рекетом.
„Физички ме није изненадио јер је повреда била мања него што смо мислили и ми и он. Што се тиче самопоуздања, није се добро осећао после прва четири меча, повредио се против Фрица. Одједном је у последња два меча био непогрешив. Он, једноставно, није грешио у полуфиналу и финалу“, рекао је аналитичар Еуроспорта Матс Виландер после меча.
Статистика каже да је Рус имао више неизнуђених грешака него винера (30, 24), што је несвакидашњи податак за играча његовог типа.
Примера ради, у полуфиналу је, против Стефаноса Циципаса, погодио чак 46 винера уз само 21 неизнуђену грешку.
У том мечу, који је добио са 3-0 у сетовима, Медведев је убацивао 68 одсто првог сервиса. На први је добијао 88 одсто поена, а на други 46 одсто.
Против Ђоковића су ти параметри значајно пали, па је тако убацивао 64 одсто првог сервиса и на исти освајао недовољних 69 одсто поена, док је на руги био изузетно лош са 32 процента.
Ђоковић је на крају имао мање винера од противника са 24, али и мање грешака са 17.
Што се сервиса тиче, у сваком погледу је био бољи. Убацивао је први сервис у 67 одсто случајева, добио је 73 одсто поена када би то урадио, а када не би солидних 58 одсто.
Ипак, оно што је вероватно одлучило победника овог дуела није био сервис, већ је био ритерн.
Медведев је против Циципаса одсервирао 17 асева за отприлике исто гемова као и против Новака, када је неодбрањивих почетних удараца било свега шест, док су са друге стране испаљена три.
Ђоковићев ритерн био је на нивоу из најбољих дана, те је српски тенисер тим ударцем фрустрирао противника до нивоа изнемоглости.
Колико год то чудно звучало, фрустрација у игри руског тенисера била је кључни фактор оволико лаке Новакове победе, а по многоме је овај меч подсетио на дуел Ђоковића и Надала на Ролан Гаросу прошле године.
Игра губитника та два дуела била је слична по томе што она није била толико лоша колико резултат то говори (на РГ било 6:0, 6:2, 7:5 за Шпанца).
У оба дуела игра евентуалних победника била је једноставно превише добра тог дана. Одговори Медведева у недељном финалу неретко су били одлични, али је Новак освајао већину поена које је Рус требало да добије.
Ђоковић је тиме потпуно ушао у главу Руса и избацио га из такта, а ту је уследила промена стила игре која је додатно „укопала“ од понедељка трећег тенисера планете.
Овај меч подсетио је и на полуфинале Синсинатија из 2019. године, када је Медведев славио после преокрета. Тада је Новак водио са 1-0 у сетовима и имао све у својим рукама, наставио да игра добро, али изгубио.
Разлог је била управо та потпуна промена стила Медведева, који је кренуо да „бомбардује“ и из других сервиса и неретко игра на све или ништа.
И у Мелбурну је од средине другог сета то покушао да уради, али су се у односу на Синсинати промениле две ствари.
Прва је била та што сада Медведев није имао ни изблиза толико среће, а друга је била та што је Ђоковић одиграо један од најбољих мечева које смо видели од њега у скорије време.
Готово сваки Медведевов ударац који је игран из све снаге му се враћао, неретко и под ноге. При резултату 6:5 за Ђоковића у првом сету Данил је сервирао сјајно – и изгубио тај гем.
Овакав ниво од Ђоковића никада нисмо толико често виђали као што је био случај у Аустралији, а за разлику од неких претходних великих мечева у овом финалу му је функционисало све.
Сервис, ритерн, дроп-шот, форхенд, бекхенд... па, чак и смеч.
„Ово је јасна порука њима, нама – и целом свету. Новак ових дана нема ману. Он може да добија поене из дроп-шота, изласком на мрежу... има много опција. Медведев мора да поради на разноврсности“, изјавио је после меча поменути Виландер.
Данил није био на свом нивоу, односно нивоу који је показао у неким претходним мечевима. Статистика додатно говори о томе да му није дан. Али, истина није толико црно-бела.
Он није био ни изблиза толико лош колико можете да видите на папиру, већ је Ђоковић био на нивоу на којем му буквално нико не може ништа.