Француски медији: Европа има стереотипе о руском наоружању

Европско руководство се изгубило због незнања о недавним догађајима и дугогодишњих стереотипа, пише Ксавијер Рофе за француски лист „Атлантико“.
Sputnik

Аутор је као пример навео Русију и њен војни потенцијал. Према његовим речима, лењо европско друштво „поспано почива на удобном сећању на зарђале руске тенкове и нуклеарне ракете у дотрајалим хангарима“.

Ипак, како је истакао Рофе, експерти већ десетак година виде неку другу слику, зато је аутор чланка предложио да се узме у обзир руски арсенал, који је по његовим речима, високотехнолошки, иако се у почетку тако не чини.

Аутор је подсетио да је крајем прошле године Пољска направила симулацију рата и да су резултати били „катастрофални“.

„Током прве недеље рата са Русијом 'пољска војска би престала да постоји', изгубила би од 60 до 80 одсто војника и технике“, пише Рофе.

Експерти су ово објаснили чињеницом да је Москва у последњих десет година развила високотехнолошки арсенал „на ивици научне фантастике“. Они су, према речима аутора, изјавили да слично наоружање немају Немачка, Француска и Велика Британија.

Како се у Русији развија оружје са вештачком интелигенцијом

Аутор као пример наводи ситуацију која се догодила на Црном мору у априлу 2014. године, када је бомбардер Су-24 са системом „Хибини“ пролетео изнад разарача „Доналд Кук“, услед чега је „електронски мозак“ брода умро.

Слична ситуација се догодила и са две француске фрегате 2018. године. Долазак руских снага у Сирију је, према речима Рофеа, променио однос снага. Тако је опрема за електронско ратовање „Красуха-4“ створила непробојни балон за опрему НАТО-а, а радари, комуникација са шпијунским сателитима, мобилна комуникација и вај-фај престали су да раде.

„У условима презасићења електронским контрамерама и лажним информацијама противник мора да покуша да омета у рад добро шифрованих и бројних руских система“, наглашава аутор.

Према његовим речима, „невидљиви штитови“ као што су „Москва-4“, „Ртут-БМ“ и „Инфауна“, не дозвољавају да се види полетање и слетање авиона.

Борбени копнени роботи „Уран-9“ аутор назива „бисером руског арсенала“. Они су направљени за извиђање, као и за ватрену подршку и уклањање циљева. Осим тога, роботи могу бити опремљени ракетама, митраљезима, топовима и бацачима пламена. Управљање „Ураном-9“ може бити и даљинско.

Рофе подсећа да постоје и роботизовани системи „Платформа М“ и „Арго“, борбени робот „Нерехта“, као и подводни робот „Гном“.

О новитетима у развоју руског наоружања у Спутњиковој емисији „Од четвртка до четвртка“ говорили су амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански и пензионисани професор Момчило Милиновић са катедре за наоружање Машинског факултета у Београду.

Прочитајте још:

 

Коментар