Руски министар одбране Сергеј Шојгу је недавно рекао да је потребно уводити технологије вештачке интелигенције у руско наоружање. Реч је о оружју које одређује будући изглед војске. Према речима Шојгуа, у борбеној обуци се све више користе роботски системи, беспилотне летелице и аутоматизовани системи за управљање.
„Удео савременог наоружања и војне опреме у трупама износи 70,1 одсто. Сада је неопходно обезбедити увођење технологија вештачке интелигенције у наоружање које одређује будући изглед оружаних снага“, изјавио је министар одбране.
Председник Русије Владимир Путин такође је говорио о употреби технологија вештачке интелигенције у одбрамбене сврхе у децембру 2020. године. Говорећи на заседању колегијума Министарства одбране, председник је истакао да је у току борбене обуке „потребно активније савладавати и испитивати оружје и технику са елементима вештачке интелигенције“.
„Такво оружје значајно повећава потенцијал јединица и формација, и не само данас, већ и у блиској будућности у великој мери ће одређивати исход борбе“, додао је тада Путин.
Развој оружја с вештачком интелигенцијом
Рад на стварању таквих врста оружја траје већ дуже време. На пример, у фебруару 2019. године је постало познато да су предузећа државне корпорације „Ростех“ конструисала прототипове оружја са вештачком интелигенцијом. Још тада су из компаније саопштили да је реч о роботским комплексима који већ пролазе пробни период. Такве развоје има „Калашњиков“, НВО „Високопрецизни комплекси“, „Техмаш“ и друга предузећа „Ростеха“.
Из „Ростеха“ су навели да је ново оружје способно да самостално донесе одлуку о подривању циља.
Истовремено, много тога још увек зависи од човека, то јест, оператера. Пребацујући комплекс у потпуно аутоматски режим, оператер мора бити сто посто сигуран у исправност циља. Тадашњи директор кластера конвенционалног оружја, муниције и специјалне хемије „Ростеха“ Сергеј Абрамов истакао је да се таква решења већ дуго користе у системима вишецевних бацача ракета које производи „Техмаш“.
„Али вештачка интелигенција није само замена човека машином. Она представља прилику да се обезбеди боља могућност управљања“, додао је Абрамов.
У децембру 2020. године је саопштено о развоју новог софтверског и аналитичког комплекса за паметну муницију. Створио га је Новосибирски научно-истраживачки институт електронских уређаја.
„Муниција нове генерације са функцијом вештачке интелигенције је најефикасније средство за уништавање у условима савремене борбе“, изјавио је индустријски директор „Ростеха“ Бекхан Оздоев.
Главна карактеристика комплекса је нови систем електронске заштите који омогућава да се муниција заштити од ефеката активних сметњи и поништи ефикасност противничких система за електронско ратовање.
Последњу реч и даље има човек
У разговору за РТ, војни стручњак Виктор Литовкин је појаснио да оружје уз употребу вештачке интелигенције обично представља пуноправни добро координисани систем.
„Ове технологије се користе да се људи максимално одмакну од прве линије фронта, како би се сачували животи војника док машине ратују. Данас се управо на то полажу све наде“, истакао је експерт.
Према речима Литовкина, мрежноцентрични систем ратовања подразумева употребу вештачке интелигенције. Подсетимо да је мрежноцентрични концепт ратовања усмерен на интеграцију свих врста трупа на ратишту кроз један информативни канал.
„Вештачка интелигенција у овом систему је програм који обрађује информације и предлаже решења човеку. Сама ВИ не доноси одлуке, последњу реч има човек“, истакао је Виктор Литовкин.
Сличну тачку гледишта има и војни експерт Алексеј Леонков.
„Вештачка интелигенција у руском смислу тог појма делује у оквиру аутоматизованих система за контролу наоружања. Контролу врши седиште. Русија има систем — ЕСУ ТЗ, као и одређени број оружја које је укључено у такав јединствени систем. Вештачка интелигенција се бави обрадом обавештајних података и других оперативних информација. Према томе, у Русији оружје са ВИ није аутономно. Човек и даље учествује у свим операцијама“, истакао је експерт за РТ.
Аутономни приступ
Интересовање за употребу технологија ВИ у одбрамбеном сектору расте и у другим земљама. Истовремено, у друштву постоји забринутост због могућих ризика од употребе таквих технологија. Коалиција невладиних организација инсистира на забрани оружја ове врсте. Оне захтевају да земље потпишу уговор о забрани „робота-убица“.
У јануару 2021. године, америчка Комисија за националну безбедност и вештачку интелигенцију је закључила да америчке власти не би требало да забрањују употребу или развој аутономног оружја које може да делује без људског учешћа. Комисија ће у марту представити коначни извештај Конгресу САД-а.
Према речима потпредседника комисије Роберта Варка, бившег заменика министра одбране, очекује се да ће аутономно оружје током борбе правити мање грешака од људи, што ће довести до смањења броја жртава или судара због погрешне идентификације циљева.
„Барем можемо рећи да истраживање такве хипотезе представља морални императив“, рекао је он.
Истовремено, америчко руководство страхује од повећања могућности на пољу вештачке интелигенције у другим земљама. Стога је значајан део извештаја Пентагона о „Војним и безбедносним развојима који се тичу НР Кине“, који је објављен у октобру 2020. године, био посвећен теми ВИ.
„Кина у ВИ види кључни значај за војну и индустријску сферу. Да би стекла користи у областима националне безбедности и економије, Кина спроводи стратешка улагања у ВИ широм света“, наводи се у документу.
„Интелектуална“ трка
Развој технологија вештачке интелигенције именован је међу приоритетним областима за развој америчке одбрамбене индустрије у наредним деценијама. Ово је наведено у извештају посебне комисије Конгреса „Радна група „Будућност одбране“ (Future of Defense Task Force (FDTF), објављеном октобра 2020. године.
Алексеј Леонков је истакао да су сада у Сједињеним Државама развијени посебни програми за увођење ВИ у одбрамбени сектор.
„Али постоје потешкоће, јер део војне елите у САД сматра да такво оружје може у потпуности заменити човека. Постоји идеја да ће таква техника моћи самостално да процени ситуацију, идентификује најопасније предмете и уништи их без људске интервенције. То је погрешна стратегија“, сматра Леонков.
Стручњак је навео пример сиријске кампање, где су САД активно користиле беспилотне летелице, а руске ваздушне снаге — авијацију са посадом.
„Русија је користила читав комплекс, јединствени информациони систем за борбу против терориста. Ефикасност таквог приступа је доказана на бојном пољу“, истакао је експерт.
Раније су руска беспилотна борбена возила „Вихор“ и „Уран-9“ била предмет забринутости америчких власти. Комплекс „Уран-9“ је намењен за извиђање, подршку војника на бојном пољу и за решавање проблема у условима повећане опасности по њихове животе. Извиђачки и ударни комплекс „Вихор“ је такође намењен за смањење губитака војних лица и за извршавање посебних задатака.
Поред тога, у Русији се производе роботске платформе „Соратник“ и „Нахлебник“. Истовремено, ови системи се не могу назвати потпуно аутономним, јер њима управља човек на даљину.
Виктор Литовкин је истакао да се најновији руски тенк Т-14 „Армата“ и дронови са даљинским управљањем могу класификовати као оружје са технологијом вештачке интелигенције.
„Русија такође има извиђачке и ударне системе који пружају обавештајне информације о локацији непријатеља уз помоћ сателита, беспилотних летелица, радара и других система. А помоћу рачунарских алгоритама, одлуке о наношењу удара се доносе у неколико секунди .Вештачка интелигенција пружа човеку готова решења на основу прикупљених информација“, закључио је експерт.
О новитетима у развоју руског наоружања у Спутњиковој емисији „Од четвртка до четвртка“ говорили су амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански и пензионисани професор Момчило Милиновић са катедре за наоружање Машинског факултета у Београду.
