Рамадани је у интервјуу за Спутњик интернешенал рекао да би побољшање америчке спољне политике према Ираку подразумевало Бајденово одустајање од свог првобитног плана да ту земљу подели у три одвојене етничко-верске зоне, са слабом централном владом.
Он је навео да је тренутна ситуација у Ираку и даље веома повезана са инвазијом и окупацијом те земље 2003. године.
„Овог месеца се обележава 18. годишњица инвазије и окупације Ирака. У тој инвазији живот је изгубило више од милион Ирачана. Осим људских жртава, било је и огромних разарања на свим нивоима: социјалном, економском и безбедносном. Све је учињено како би се продужило присуство окупатора, (него да се обнови земља). Стога су сви други аспекти друштвеног, економског и политичког живота у Ираку изузетно страдали“, казао је Рамадани.
Како додаје, отпор је уродио плодом и већи део америчких снага је повучен 2011. године.
„Морали су да повуку 90 одсто својих снага, али њихово присуство се осећа и данас“, нагласио је.
На питање у којој мери очекује да се политика Бајденове администрације према Ираку разликује од Трампове, Рамадани је рекао да је за бољитак потребно промена курса америчке политике.
„Америчка политика у Ираку, пошто је већина њених снага напустила Ирак, темељи се на примени такозваног Бајденовог плана, што подразумева поделу Ирака по етничким и верским линијама Курда, сунита и шиита, и на одржавање напетости између различитих заједница, подстичући чак и насилно етничко чишћење итд. Суд о Бајдену можемо донети на основу одлуке - хоће ли одустати од тог курса америчке политике у Ираку. Ако напусти, тада би Ирак и САД могли да успоставе мирнодопске односе. Ако не напусти, то ће значити останак америчких база у Ираку, мешање у унутрашња питања и претварање Ирака у базу за рат против Ирана“, сматра ирачки социолог.
Он је оценио да америчку политику према Ираку ипак диктира стратешки интерес за то подручје, као и савезништво САД са Израелом које ће бити важан фактор у смислу одређивања Бајденове политике према Ираку.
„Дакле, то је ситуација која је чак и изнад особе која је на челу Беле куће, али с обзиром на његову (Бајденову) историју у Ираку, нисам толико оптимистичан да ће се повући. То значи наставак тензија и наставак америчког стварања проблема, поделе и подстицање тероризма у Ираку“, закључио је Рамадани.
Сами Рамадани, рођен у Ираку и прогнан за време режима Садама Хусеина, предаје социологију и пише о актуелним догађајима на Блиском Истоку, а члан је управног одбора Коалиције за заустављање рата.