Бећковић: Кад Атанасије подигне глас...

„Не могу га прежалити ни замислити да га нема. Једино жалим што није умро исти дан кад и његов брат Амфилохије. Пошто је био старији од њега један дан, један дан је и каснио за њим на онај свет“, рекао је кратко за Спутњик поводом упокојења епископа Атанасија Јевтића српски академик Матија Бећковић.
Sputnik

Бећковић је о владики Атанасију писао и у својој збирци поезије „100 мојих портрета“.

Његову песму преносимо вам у целости:

Атанасије Јевтић

Кад год је падао у ватру
Зарицао се да више неће

Почињао би једва чујним
Монашким гласом

Али слушајући од себе
Изношене и излизане фразе

Почињао је да се нервира
И подиже глас

И како је подизао глас
Подизао је и своју мисао

То га је бодрило
Да говори све гласније

И кад би висином гласа
Упалио светла у мозгу

Повезао вијуге
И заждио сваку ћелијицу

И мисао му је достизала врхунац
А из уста сукљао небески пламен

Како је говорио тако је и писао
Почињао је мирно распредајући

Закукуљену и замумуљену
Староставну повесницу

Али би му брзо сврцнуло
Да скрене са стазе утаптане

И сјури се у фусноту
Да изурла себе

Препознајући у данашњем времену
Старозаветне људе и догађаје

Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који се упокојио у четвртак, биће сахрањен у суботу на гробљу манастира Тврдош у Требињу. Опело у суботу ће бити одржано у Саборном храму у Требињу у 8.30 сати, после чега ће бити служена света литургија.

Бећковић: Кад Атанасије подигне глас...

Прочитајте још:

Коментар