Бећковић је о владики Атанасију писао и у својој збирци поезије „100 мојих портрета“.
Његову песму преносимо вам у целости:
Атанасије Јевтић
Кад год је падао у ватру
Зарицао се да више неће
Почињао би једва чујним
Монашким гласом
Али слушајући од себе
Изношене и излизане фразе
Почињао је да се нервира
И подиже глас
И како је подизао глас
Подизао је и своју мисао
То га је бодрило
Да говори све гласније
И кад би висином гласа
Упалио светла у мозгу
Повезао вијуге
И заждио сваку ћелијицу
И мисао му је достизала врхунац
А из уста сукљао небески пламен
Како је говорио тако је и писао
Почињао је мирно распредајући
Закукуљену и замумуљену
Староставну повесницу
Али би му брзо сврцнуло
Да скрене са стазе утаптане
И сјури се у фусноту
Да изурла себе
Препознајући у данашњем времену
Старозаветне људе и догађаје
Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који се упокојио у четвртак, биће сахрањен у суботу на гробљу манастира Тврдош у Требињу. Опело у суботу ће бити одржано у Саборном храму у Требињу у 8.30 сати, после чега ће бити служена света литургија.
