Аутор наводи да тишина говори о много чему. Прво, није реч о потпуном повлачењу наоружања, већ о смањењу и обзиром да реакције изостају значи да се заједница експерата томе не противи.
Друго, постало је јасно да НАТО своју нуклеарну политику спроводи првенствено иза затворених врата. Раније би било какве промене у стратегији застрашивања изазвале жестоке политичке дебате у Бундестагу и странкама. Током 1982. године то је довело до смене владе. Сада се све одлуке доносе током тајних разговора у Бриселу или се диктирају из Вашингтона. У Алијанси чак и захтеви парламентараца остају без одговора, позивајући се на тајност.
„Транспарентност и демократско бављење питањима о нуклеарном одвраћању је, очигледно, непожељно“, закључује Мајер.
Треће, америчке нуклеарне бомбе су очигледно изгубиле на вредности као предмети трговине у преговорима на тему контроле наоружања. Раније се било која врста смањења арсенала одвијала само при гаранцијама да ће исто то урадити и Русија. Москва сада ништа није урадила и чини се да од ње то није ни тражено.
Четврто, постаје јасно да америчко оружје распоређено у Европи представља безбедносну претњу. Наводи се да су Сједињене Америчке Државе покушале да повуку већину својих бомби Б61 из Турске након неуспелог покушаја пуча 2016. године. У позадини тих догађаја, Анкара је деактивирала америчку војну базу Инџирлик, изолујући је од спољног света и ухапсивши локалног команданта.
Процес разоружања показује, да амерички арсенал који је остао у Европи представља „реликт хладног рата“. „Његов значај као робе за размену у преговорима о контроли наоружања и политичког симбола солидарности унутар алијансе и као инструмента одвраћања је увелико преувеличан“, објашњава Мајер.
Бомбе не представљају гаранције Европљанима да они могу да утичу на нуклеарну политику САД. То наоружање представља за НАТО „политички и војни баласт“.
У светлу предстојећих разговора о новом стратешком концепту НАТО-а, Берлин би требало да се залаже за повлачење преосталог наоружања у Европи, саветује аутор. Вашингтон ће можда послушати овај предлог, јер је администрација новог шефа Беле куће Џоа Бајдена заинтересована за смањење улоге нуклеарног наоружања у америчкој безбедносној политици. Поред тога амерички генерали признају, да бомбе Европи не обезбеђују допунске бенефиције.
После четири године америчког популизма Вашингтон је спреман да саслуша жеље својих савезника. Берлин не би требало да се боји да сам делује, јер је све мање парламентараца који се залажу за очување нуклеарног арсенала, не само у Немачкој, већ и у Белгији и Холандији, закључио је аутор.
Прочитајте још:
- Руски сенатор: Америчко нуклеарно оружје се налази у 5-6 европских држава
- Немачки политичар о Трамповом плану повлачења трупа: „Зашто не би сви Американци отишли из Немачке?“
https://russian.rt.com/inotv/2021-03-15/Die-Zeit-SSHA-po-tihomu-viveli