Стручњаци истичу да би продужење Споразума о стратешком наоружању у последњим „минутима утакмице“ требало да буде почетак, а не крај америчко-руске дипломатије у сфери нуклеарног разоружавања. Поред тога, тај договор о мерама даљег смањења и ограничења стратешког офанзивног наоружања је веома важан за јачање поверења у свету.
„Дан раније, обављен је телефонски разговор између америчког председника Џо Бајдена и руског председника Владимира Путина, а резултат овог разговора била је одлука, пре свега, САД да пристану на све услове према уговору СТАРТ 3 које је Руска Федерација предлагала. То значи – продужити договор без икаквих предуслова. Може се сматрати да је дошло до таквог продужења, јер су обе стране покренуле механизам за ратификацију споразума. Што би се рекло, питање је затворено. Мислим да ће тако брзо решење бити корисно, пре свега, за стабилизацију у свету. Ово је изузетно важно, како се у будућности не би угрозили механизми за стабилизацију, као што је то било за време 45. председника Доналда Трампа, већ да се створе нови, који би обезбедили обуздавање трке у наоружању“, рекао је руски експерт Андреј Кошкин.
Може ли се Вашингтону веровати
Русија је више пута предлагала САД да договор из 2010, који су потписали тадашњи председници САД и Русије, Барак Обама и Дмитриј Медведев и који је важио до 5. фебруара ове године, буде продужен, али је Доналд Трамп одбијао да то учини тврдећи да је застарео јер не укључује Кину, која развија нуклеарни арсенал.
СТАРТ 3 предвиђа да обе земље не смеју да имају више од 1.550 размештених нуклеарних бојевих глава и 700 размештених ракета и бомбардера, а такође документ садржи и одредбе које се односе на мере за изградњу поверења, размену информација, употребу националних техничких средстава контроле и сарадњу са трећим земљама.
Изузетно је важно што је овај договор постигнут, с обзиром да СТАРТ 3 представља једини преостали актуелни споразум о ограничавању наоружања између Русије и САД. Да није продужен, у свету не би било споразума који би ограничавао арсенале главних нуклеарних сила, а то би могло довести до трке у наоружању, па чак и нуклеарног сукоба.
Продужење Споразума одговара националним интересима две земље, јер омогућава очување транспарентности и предвидљивости стратешких односа између Русије и САД, као и одржавање безбедности и стратешке стабилности у свету.
Јуриј Швидкин, заменик председника за одбрану Државне думе, каже за Спутњик да је руска Државна дума јутрос ратификовала споразум о продужењу СТАРТ 3 .
„Комитет за међународне послове је предложио Државној думи да ратификује овај споразум и усвоји одговарајући закон. То је била прва тачка дневног реда и сви су једногласно гласали за њега. Сматрам да је администрација председника Трампа на сваки могући начин кочила потписивање овог споразума, и, наравно, то је угрозило читаву безбедносну структуру не само у Европи, већ и у целом свету“, каже Швидкин.
Он напомиње да је ово билатерални споразум између САД и Руске Федерације и да се, пре свега, односи на те две државе, али да се истовремено тиче и свих других земаља.
„Ово је основни документ који прецизно регулише стратешко офанзивно оружје – баласт офанзивног оружја, количине и контролу над њима на одговарајући начин. То, сматрам, доприноси јачању поверења, пре свега између држава. Не кријем да код нас постоји бојазан да би САД после потписивања овог договора могле да избегавају потпуно поштовање његове примене. Наравно, то ће се сматрати неприхватљивим и недопустивим“, каже Швидкин.
Истичући значај продужења Споразума, Швидкин наглашава да је овај договор „фактор стабилности“, који обезбеђује мир у свету и да у том контексту не треба потенцирати причу о томе да су „САД пристале на продужење под условима Москве“.
„Истина, договор који је раније закључен, 2010. године, остао је непромењен. Русија је послала одговарајуће предлоге, а предлози су се односили на то да споразум буде продужен, да остане непромењен, без икаквих предуслова САД. Сви ти принципи, које је наша држава ставила пред САД, испоштовани су. То је веома важно, јер је овај уговор фактор стабилности, који обезбеђује мир на планети Земљи“, нагласио је Швидкин.
Може ли се говорити о ресетовању односа
Русија је, као једина земља на свету која има хиперсонично оружје, добровољно проширила деловање Споразума о стратешком офанзивном наоружању и на хиперсонични ракетни систем „Авангард“, а Швидкин напомиње да се, у одређеној мери, очекује од САД да симетрично одговоре на овај знак добре воље који је показала Русија.
„И даље на све ово гледам са оптимизмом и верујем да је ово заиста озбиљан корак напред и да треба да излазимо једни другима у сусрет када је реч о реализацији договора из овог Споразума“, истиче Швидкин.
Упркос овом сигналу и „пробоју“ у руско-америчким односима и спремности САД да до 2026. године продужи овај споразум, што се сматра првим позитивним догађајем у сфери контроле наоружања у последњих неколико година, Кремљ наглашава да се за сада не може говорити о ресетовању односа са САД, јер за то тренутно не постоје услови.
Међу аналитичарима има и мишљења да договор између лидера Русије и САД о продужењу Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања не значи да ће стране у блиској будућности направити велики искорак у решавању несугласица око Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ) и Споразума о отвореном небу, који су пропали због позиције Вашингтона. Стручњаци сматрају да ће обнављање других договора о контроли наоружања ићи много теже него продужење СТАРТ 3, иако је Кремљ већ позвао Вашингтон на дијалог и изразио спремност да Споразум о отвореном небу спаси.
Део експерата очекује да ће се у наредних пет година, до истека СТАРТ-3, радити на припреми новог споразума о смањењу и ограничењу нуклеарног наоружања, а могуће и свог оружја намењеног за решавање стратешких задатака.
Војни експерт Михаил Ходарјонок сматра да нови документи треба да обухвате и друге нуклеарне земље, с обзиром да се геополитичка слика света драстично променила последњих година и деценија.
„Раније су споразуми о контроли наоружања били производ сарадње две суперсиле тог доба, Совјетског Савеза и Сједињених Држава, а сада има и много других утицајних играча, чије се могућности такође морају узети у обзир у свим договорима о ограничењу и контроли наоружања – ту су Кина, Индија и Пакистан, а приближавају им се и Иран и Северна Кореја... Због тога ми се чини да склапање тог споразума само између две државе не одговара у потпуности слици која се створила у свету“, сматра Ходарјонок.
