Шта то једу Швајцарци? Послато хиљаде теглица из Србије

Органска производња нашла се у центру пажње због доброг прошлогодишњег извоза. Из године у годину имамо све више површина на којима се гаји здрава храна.
Sputnik

Производња без хемије и машина идеална је, сматрају званичници у министарствима за пољопривреду и за бригу о селу, да се оживе напуштена сеоска домаћинства, посебно у неразвијеним деловима земље, смањи незапосленост и шире подстакне развој економије.

Пре две године под органском производњом било је мало више од 22.000 хектара, што је вишеструко увећање у односу на пре неколико година, али веома мало гледајући обим засада у земљама ЕУ. Лане смо имали 6.500 регистрованих сертификованих газдинстава и остварили извоз од 37 милиона долара, за седам милиона долара више него 2019. године.

Овако добри резултати остварени су захваљујући новчаним подстицајима државе, која не штеди новац да би подстакла и увећала производњу и површине, преноси Б92. Али држава не даје само зато новац, већ и што је органска производња скупа. Ручна обрада и велики трошкови које имају произвођачи када плаћају најамне раднике готов производ чине скупљим од конвенционалног производа, па је недоступан за свачији џеп.

„Свесни смо чињенице да физички радници највише однесу новца органским произвођачима и да су домаћи производи по ценама далеко скупљи у односу на исте у иностранству. Зато и дајемо подстицаје да бисмо их помогли. Знамо шта их мучи, посебно нам је познато да проблема имају они који се баве прерадом и извозом, јер домаћи готов производ је знатно скупљи у односу на исти или сличан напољу“, казала је генерална секретарка Националног удружења за развој органске производње „Сербија органика“ Ивана Симић. Навела је да новчане подстицаје произвођачима дају и у ЕУ спрам својих економских прилика, па у том погледу наша земља није усамљена.

За годину-две стићи ће код нас ИПАРД 3 намењен органским произвођачима, па ће бити прилике да се шире и јачају и кроз инвестиције и пређу са позитивне нуле у плус.

Здраву храну производи и Сања Кузмановић са Ченеја. Она каже да на подручју Града Новог Сада има око 15 произвођача и да Нови Сад, из године у годину, новчано помаже органске произвођаче и плаћа у потпуности трошкове за семе, сертификацију и потрошни материјал за заливне системе….

Кузмановићи имају производњу на 2,3 хектара и десетак пластеника, где гаје тридесетак врста поврћа. Успевају све да продају од куће великим трговинама, махом у Београд, и сваке године се помало шире.

„Видимо перспективу у органској производњи, премда захтева напоран физички рад и велике издатке за армију радника који све ручно раде. Имамо и три стално запослене раднице“, каже Сања Кузмановић.

Она наводи да немају намеру да се баве прерадом, ни извозом, већ да им је план да остану на домаћем тржишту и уз поврће почну да гаје и воће.

Насупрот овом газдинству, породица Кумбарић из Селеуша у општини Алибунар обрађује 75 хектара, где сеје житарице и поврће. Гаје још и 3.000 кокошака, чија јаја продају на београдским пијацама и у продавницама здраве хране. Газдинство се бави и прерадом паприке и парадајза, кувају ајвар и праве намаз од парадајза, праве и сунцокретово уље… По речима Маје Кумбарић, гледају да све с њиве искористе и продају.

„За сада смо на позитивној нули“, каже саговорница поменутог листа, која такође спомиње да физички радници представљају највећи трошак у производњи органске хране.

Однедавно је газдинство покренуло извоз намаза од парадајза за Швајцарску.

„Продали смо 3.000 теглица од по 200 грама и мада се нисмо сасвим уклопили у цену коштања, ипак смо га извезли, јер нам је битно да се наш бренд појави на страном тржишту“, казала је Кумбарићева.

Она каже да домаћим потрошачима недостаје знање потребно да препознају значај намирница без хемије и да треба радити на едукацији становништва.

„На пример, јаја нам на пијаци највише купују породице у којима има мале деце, иако су подједнако здрава и за одрасле. Јаја јесу од два до три пута скупља – 37 динара, у односу на она из конвенционалне производње, али има производа где је разлика у цени минимална. Зелена салата, млади лук, ротквице, спанаћ… незнатно су скупљи у односу на поврће добијено коришћењем хемијских препарата“, рекла је Маја Кумбарић.

Прочитајте и:

Коментар