Саговорник агенције нагласио је да западне земље одбијају да признају руски статус полуострва, јер ће у супротном морати да одустану од планова ширења НАТО-а на исток и признају пораз у својој војно-политичкој доктрини.
„Чим у западним земљама буде смењена владајућа политичка елита, уверен сам да ће питање Крима бити скинуто, а воља Кримљана – призната“, рекао је посланик.
Такође је подсетио да је референдум одржан у складу са међународним правом.
„Није било никакве анексије или окупације Крима. Сматрати Крим анектираном и окупираном територијом је најобичнија политичка спекулација. Приликом одржавања кримског референдума испоштоване су све процедуре међународног права. Референдум је био у потпуности легитиман и уколико је неко и имао питања колико је процената било 'за' а колико 'против', накнадни избори су показали исти такав резултат“, истакао је Герт.
Политичар сматра да украјинским властима није стало до становника полуострва.
„Да Кримљане сматрају својим народом, не би им искључивали воду, укидали пензије, не би уводили санкције. Све је то учињено како би се народ отуђио од континенталног дела Украјине. Нема повратка за Крим, нити ће га бити“, закључио је посланик.
Истовремено, посланик Државне думе из Севастопоља Дмитриј Белик сматра да признање Запада није најважније питање за становнике Севастопоља и Крима.
„Не верујем у могућност неке кардиналне промене у односу западних елита према нашој земљи. Мало је вероватно отопљавање односа при новим политикама, јачање сарадње и, можда, пријатељство. Нове елите ће такође манипулисати темом Крима како би извукли од нас неке уступке или преференције“, истакао је посланик.
Он сматра да „сви држављани Русије, од Крима до Камчатке, верују у развој наше земље, а не у пријатељство са Западом“. Како је рекао, становници полуострва не желе нечије признање, већ лагодан живот у својој држави“.
Уједињење Крима са Русијом
Крим у уторак слави седму годишњицу референдума којим се обележава поновно уједињење полуострва са Русијом. Прославе се одржавају под паролом „Кримско пролеће – седам година код куће“.
Крим се ујединио с Русијом после референдума који је одржан у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина становника Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статутом УН изјаснили за присаједињење Русији. Председник Русије Владимир Путин рекао је да је то питање затворено.
Прочитајте још: