Динамична историја – Избрисани и збачени с пиједастала
Руска књижевност је током 20. века доживела две велике ревизије. Прва се, како је навео директор Музеја историје руске књижевности Дмитриј Бак, догодила двадесетих година прошлог века, када је стваралаштво многих писаца 19. века било или просто избрисано, или тумачено у складу с актуелним друштвеним збивањима тог периода, а другу ревизију је донела перестројка, збацујући са пиједастала званичне совјетске писце.
„Желимо да музеј буде динамичан као и сама историја књижевности 20. века“, рекао је Дмитриј Бак.
Музејска грађа ће за посетиоце бити откривана постепено, током наредних неколико година. Прва изложба посвећена је чувеном руском песнику Осипу Мандељштаму (1891 – 1938), а током ове године ће бити постављене и изложбе посвећене животу и стваралаштву Михаила Булгакова и Андреја Платонова.
Музеј планира да током наредних неколико година представи и своју грађу посвећену другим истакнутим писцима и песницима 20. века, међу којима су Александар Вертински, Алексеј Ремизов, Анатолиј Луначарски, Марина Цветајева и многи други.
Улица Мандељштам: Осип и Надежда
Прва поставка „Улица Мандељштам: Осип и Надежда“ приређена је поводом 130 година од рођења једног од највећих руских песника „сребрног века“ и једног од водећих представника акмеизма.
Име Осипа Мандељштама у Совјетском Савезу је било забрањено две деценије, а његове стихове сачувала је од заборава пре свега песникова супруга Надежда Мандељштам.
Мандељштамови стихови су у Совјетском Савезу могли да се штампају тек шездесетих година 20. века. У Москви је 1991. године основано Удружење Мандељштам, чији је циљ прикупљање, чување, изучавање и популаризација стваралачког наслеђа песника. Ово удружење је учествовало и у припреми изложбе у Музеју руске књижевности 20. века.
Материјална оскудица и песничко богатство
Изложба је осмишљена тако да посетиоцима нуди могућност да завире у свакодневицу песника и његове супруге, обилазећи реконструисане собе у којима су живели, испуњене њиховим личним предметима, као и плакатима и културним водичима из прве три деценије прошлог века.
Циљ изложбе је, како су навели њени аутори, да сагледа и прикаже „контраст материјалне оскудице и богатства стваралачких појава Осипа и Надежде Мандељштам“.
За потребе изложбе рестаурисано је 11 архивских аудио-снимака из збирке Музеја „Владимир Иљич Даљ“. Међу њима се налазе и снимци Мандељштамовог гласа који до сада нису објављивани, а који се могу чути преко телефонске слушалице у песниковој радној соби.
„Ова изложба је пилот пројекат који упућује на то какав ће бити будући рад, како верујемо, великог и моћног Музеја историје књижевности 20. века“, рекао је директор Музеја руске књижевности 20. века Дмитриј Бак.