Борељ је подсетио да се министар спољних послова Русије Сергеј Лавров недавно састао са кинеским колегом Вангом Јиом. Министри су објавили намере да ојачају своју техничку независност од западних земаља. Осим тога, према речима Бореља, они су позвали да се не мешају у послове Москве и Пекинга. Политичар се предложио да се пажљиво анализира шта тачно покреће ове државе.
„На пример, економски, две земље желе да повећају своју независност од Запада, али не играју у истој лиги и Кина очигледно има предност“, нагласио је европски политичар у блогу.
Како је истакао Борељ, енергетика је постала један од кључних аспеката односа Москве и Пекинга. Кини су потребни нафта и гас које увози из Русије.
„Москва жели да диверзификује свој извоз енергената ван Европске уније, с обзиром на наше обавезе за енергетску транзицију и опште тензије у нашим односима“, написао је политичар, нагласивши да то неће бити лако, јер су за инфраструктуру потребне огромне инвестиције. Пекинг, како је подсетио представник ЕУ, такође развија споразуме са енергетским силама Средње Азије.
Осим тога, Борељ сматра да би било погрешно анализирати везу између ове две земље само са економског гледишта.
„Кинеско-руско приближавање засновано је првенствено на одустајању од демократских вредности и супротстављању ономе што они сматрају ‘мешањем’ у њихове унутрашње ствари“, тврди он.
Раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио да Москва нема везе са Европском унијом као организацијом, пошто је њихова инфраструктура „уништена једностраним одлукама Брисела“. Истовремено, министар је приметио да ће земља бити спремна да развија односе на основу једнакости и тражења равнотеже интереса.
Касније је Борељ назвао Русију „опасним“ суседом, истовремено позивајући да канали за решавање питања од заједничког интереса остану отворени.
Портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова окарактерисала је ову Борељову изјаву не само као увредљиву и неистиниту, већ и као „дезинформацију“. Она је истакла да би реторика конфронтације требало да буде ствар прошлости, јер задаје разоран ударац „репутацији Запада“.
Како су Русија и Кина одлучиле да узврате Западу истом мером сазнајте у емисији „Нови Спутњик поредак“: