Смоки осваја руско тржиште

„Смоки“ и други српски производи ускоро би могли да се нађу на рафовима руских продавница.
Sputnik

На највећој руској изложби прехрамбене индустрије „Продекспо“ у Москви руска дистрибутерска компанија „Азија група“ представила је производе српских произвођача „Штарка“, „Банинија“ и „Јафе“, а истовремено најављује и извоз руских производа у Србију.

На штанду „Азија групе“ изложени су српски слаткиши и слане грицкалице, као што су крем-бананице, „смоки“, „манчмелоу“, штапићи „трик“, „јафа“ кекс, кекс „домаћица“ и други и већ су склопљени уговори да неки од ових српских производа уђу у руске малопродајне ланце продавница, као што је „Пјеторочка“.

Вељко Грујић, партнер „Азија групе“, каже за Спутњик да су српски производи из овог сегмента веома тражени на руском тржишту и веома конкуренти, чак и у односу на сличне западне производе.

„Ми смо једна од ретких компанија која је успела да се сама развије, без ичије помоћи. Ставили смо акценат на производе које Руси зову „снеки“, односно на флипсеве. „Смоки“ је нешто што је врло интересантно, а сви би волели да пробају нешто што је аутентично, српско. Потписали смо уговор са Х5, највећом малопродајном компанијом у Русији, која је одушевљена нашим производима“, каже Грујић.

Х5 је компанија која управља ланцима прехрамбених продавница, као што су „Пјеторочка“, „Перекрјосток“, „Карусељ“ и „Чижик“, веома популарних у Русији. 

Срби на највећем међународном сајму прехрамбене индустрије у Москви /фото/

„Такође, почели смо да развијамо и бренд „Јафа“, као и друге српске брендове. Било је много покушаја наших људи који су хтели да нешто постигну на руском тржишту, али се све сводило на погрешан приступ тржиту, на неразумевање како уопште Руси функционишу. Ја сам 30 година у Русији, а наши партнери су изузетно квалификовани и познају ово тржиште,  имају потписане уговоре са свим тржним ланцима и то је наша предност. То је посао који траје 24 сата, немамо ни суботу, ни недељу. Фокусирани смо на резултат и успехе“, истиче Грујић.
Грујић додаје да су захваљујући јединственом, преференцијалном трговинском споразуму са Руском Федерацијом и бесцаринском извозу српски производи у старту конкурентнији у односу на друге, увозне производе.

„Руси нису очекивали тако висок квалитет и леп дизајн наших производа. Успешно се носимо са конкурентима са западног тржишта, од којих нисмо ништа лошији. Рецимо, производи фабрике „Јафа“ из Црвенке су природни, без палминог уља... Поред квалитета, конкренти смо по цени и због споразума који имамо са Русијом и то је кључ успеха“, истиче Грујић.

Он истиче да је конкуренција на руском тржишту „велика и јака“, али да српски произвођачи имају велике предности и зато што Русија и Србија имају, како каже, братски однос. Такође, он оцењује као веома добро и што Србија није увела санкције Руској Федерацији, а Руси и то цене.

„Најбољи показатељ тог братства и јединства је то што можемо да међусобно пласирамо производе на два тржишта – Руси на наше, а ми на њихово“, додао је Грујић.

Говорећи о величини руског тржишта, Грујић наводи пример да је компанија Х5 наручила 12 камиона „смокија фан микс“ и то само за пробу. Тај производ, који се у Србији показао као сезонски, биће подељен радњама у  Русији како би га испробали, а затим ће уследити поруџбине.

„Тај „смоки фан микс“ ће доћи до одређених продавница у централној Русији, где ће свака радња добити буквално по 5-6 кесица. Потом ће уследити наруџбина већих количина и снабедавање тих радњи. Дакле, 12 камиона се увози само за пробу. То говори о обиму, величини овог тржишта. Увек је фокус на класичном „смокију“, који иде боље и далеко се више продаје“, каже Грујић.

Његов партнер Роман Мешерјаков, генерални директор „Азија групе“, најављује и извоз руских производа на српско тржиште.

„Један од наших задатака је да обезбедимо логистику извоза из Русије у Србије. Најскупљи је транспорт тј. превоз робе из Србије у Русију. Један камион кошта 4.000 евра. Због тога, ми сада разматрамо неколико група производа да бисмо могли да тај исти камион вратимо у Србију са руском робом. Пре свега, разматрамо пољопривредне производе који у Русији нису традиционално скупи, а имају висок квалитет. У опцији су, например, сунцокретово уље, разни производи од пшенице, природни витамини из Сибира... Основни задатак је да извеземо неки руски бренд у Србију како бисмо могли да се поносимо тим руским брендом у Србији, исто онако како се поносимо и српским брендовима у Русији“, каже Мешерјаков.

Он додаје да је акценат на природним производима из Сибира и Далеког истока, који због климатских услова у Србији не могу да се производе, а веома су, како каже, здрави и укусни.

Руске чоколаде и кондиторске производе за сада не разматрају, јер сматра да не би били конкуренти на српском тржишту.

„Укуси Срба и Руса су слични, па у Србији има доста фабрика које имају производе сличне руским, и обрнуто. Конкретно, када смо гледали „Јафине“ производе видели смо да 90 одсто асортимана производе стотине фабрика у Русији. Зато нам је тешко да конкуришемо српским произвођачима, који такође квалитетно раде. Дакле, што се тиче слаткиша то није приоритет за извоз у Србију“, каже Мешерјаков.
На питање који му је омиљени српски производ, Мешерјаков каже да је то „смоки“.

„То је веома јединствен производ. У Русији, у совјетско доба, постојали су кукурузни штапићи, али су били слатки. Ми смо навикли на њих. Међутим, у Русији се до сад нису досетили да, осим слатких, направе неки други укус, док „Штарк“, фабрика која ради већ деценијама, прави нешто јединствено – те исте руске кукурузне штапиће, али са укусом кикирикија. За руског човека је то, у неку руку, познат производ, али не у потпуности, јер је сасвим другачијег укуса. И на то стављамо акценат“, рекао је Мешерјаков.

На 28. сајму "Продекспо" у Москви, у оквиру Националног павиљона Србије, производне програме и извозне капацитете представљају и наше водеће компаније Млекара Шабац, Млекара Уб, Имлек, Карнекс, Индустрија меса Топола, Масли, Златиборац, Итн Гроуп, Мастер фруитс,  Мамбиком Аграр и Миракс Аграр.

„Продекспо“ је једна од најзначајнијих специјализованих изложби прехрамбене индустрије у оквиру које се организују пословни сусрети произвођача и извозника, као и дистрибутера и представника водећих малопродајних трговинских ланаца, а већ има најава да ће српске компаније потписати низ нових уговора са руским партнерима.

Ове године на сајму учествује више од 1.500 компанија из 42 земље света: Србије, Италије, Шпаније, Белгије, Турске, Азербејџана и др. Изложба се одржава у свим павиљонима „Екпоцентра“, на 85 хиљада квадратних метара, што овај сајам сврстава у највеће изложбе прехрамбене индустрије не само у Русији, него и у Источној Европи. Сваке године га посети преко 70 хиљада људи.

Коментар