У организацији Привредне коморе Србије (ПКС) и Развојне агенције Србије (РАС), водећи српски произвођачи хране представљају у Москви широк асортиман производа - млека и млечних производа, сухомеснатих и деликатесних производа, готових јела и паштета, смрзнутог воћа и поврћа, као и сушеног воћа.ž
Дејан Делић, директор Представништва ПКС у Москви, истиче да је српски производ на руском тржишту веома цењен и препознат као квалитетан. Према његовим речима, Привредна комора Србије и представништво у Москви интензивно раде на повезивању српских произвођача и руских купаца.
„Наша идеја је да, пре свега, омогућимо српским компанијама, које имају потенцијал и желе да промовишу своје производе на једном организованом, репрезентативном нивоу да то и реализују и да, с друге стране, свима онима који су већ постигли одређене договоре омогућимо да наставе те пословне аранжамане и евентуално склопе нове са пословним партнерима из разних региона Руске Федерације“, рекао је Делић за Спутњик.
Према његовим речима, у 2020. години Србија је, поред свих ограничења и отежавајућих околности изазваних пандемијом вируса корона, ситуацијом на светском тржишту енергената и девалвацијом рубље, забележила раст извоза пољопривредно-прехрамбрених производа од преко пет одсто, што, како истиче, говори о потенцијалу пласмана и препознатом квалитету.
„Руски потрошачи препознају сам квалитет производа и утисак укупне пословне заједнице је да је тај тренд неопходно наставити и да капацитети нису ни издалека искоришћени“, оценио је Делић.
Поред свежег воћа и поврћа, Србија у Русију највише извози млечне производе, додао је Делић.
„Што се тиче пољопривредно-прехрамбрених производа, поред свежег воћа и поврћа - јабука, нектарина и брескви, ми највише извозимо млечне производе, што је и фокус овог сајма. Ту смо препознатљиви и немамо конкуренцију, иако су Белоруси по квантитету можда већи извозници на тржиште Руске Федерације, ми смо по квалитету, по самој технологији, по специфичности самих производа једноставно - ненадмашни. Ту су саме могућности непроцењене. У најтежим временима осцилације и девалвације курса руске националне валуте, а памтите каква је ситуација била од 2014. године до данас, једино у тим производима никад нисмо бележили пад или смо били бар у нивоу, или смо бележили висок раст извоза производа. Оно што је наша жеља јесте да промовишемо саму идеју могућности пласмана наших сирева на овом тржишту, не само меканих и сирних намаза, већ и тврдих сирева...“, рекао је Делић.
Делић наводи да српски произвођачи извозе у Русију јабуке у вредности од преко 100 милиона долара и укупно сирева у вредности око 40 милиона долара годишње.
„То је за тих неколико компанија које се тиме баве велики резултат“, нагласио је он.
Делић сматра флоскулом приче о томе да Србија нема довољно велике производне капацитете и да не може да обезбеди континуитет испорука на огромно руско тржиште од преко 146 милиона становника.
„Моје мишљење је да треба да се превазиђе такав приступ. Имамо одређену количину коју можемо да унапређујемо ако имамо добар пласман, ако имамо добре пословне партнере. Али и те количине су за наше услове врло значајне. То да ли ћемо ми задовољити све капацитете целокупног руског тржишта није фокус пажње. Треба да се ради на томе да се фокусирамо на руске регионе, да се бавимо извозом, да људи знају процедуре. И управо смо ми ту због специфичности самих процедура, препознавања маркетинга, самог тржишта, препознавања да ли производ може да буде пласиран или не, које су логистичке, царинске, шпедитерске процедуре, ветеринарске или санитарне, епидемиолошке до саме реализације извоза тј. склапања контаката са потенцијалним пословним партнерима. Управо се улога представништва ПКС у Русији и уопште ПКС заснива на едукацији привредника о капацитетима и могућностима самог тржишта. Дакле, ти капацитети које имамо су капацитети које треба да искористимо. Треба само да радимо на повећавању тих капацитета, на инвестирању у те капацитете, а томе ће допринети управо стварање нових пословних аранжмана, нових пословних извоза и нових пословних уговора, јер сам уговор вуче у даље унапређење, даље инвестирање и даљу производњу. Самим тим ћемо добити и веће капацитете“, закључио је Делић.
У оквиру Националног павиљона Србије производне програме и извозне капацитете представљају компаније Млекара Шабац, Млекара Уб, Имлек, Карнекс, Индустрија меса Топола, Масли, Златиборац, Итн Гроуп, Мастер фруитс, Мамбиком Аграр и Миракс Аграр.
Првог дана одржавања сајма „Продекспо“ српски штанд су обишли државни секратар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Богдан Игић, директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић и амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански.
„Продекспо“ је једна од најзначајнијих специјализованих изложби прехрамбрене инdустрије у оквиру које се организују пословни сусрети произвођача и извозника, као и дистрибутера и представника водећих малопродајних трговинских ланаца, а већ има најава да ће српске компаније потписати низ нових уговора са руским партнерима.
Ове године на сајму учествује више од 1.500 компанија из 42 земље света: Србије, Италије, Шпаније, Белгије, Турске, Азербејџана и др. Изложба се одржава у свим павиљонима „Екпоцентра“, на 85 хиљада квадратних метара, што овај сајам сврстава у највеће изложбе прехрамбене индустрије не само у Русији, него и у Источној Европи. Годишње га посети преко 70 хиљада људи.
„Продескпо“ се одржава 28. пут, а Србија је на овом сајму учествовала 27 пута.
