Подвиг Гагарина и Терешкове као подсећање на оно што нам је највредније
Прича инспирисана космонаутском столицом, на којој су седели пионири у откривању космоса, Јуриј Гагарин и Валентина Терешкова, само је једна у низу узбудљивих, духовитих и поучних приповести Јасминке Петровић у књизи „Сто лица столица“, коју је недавно објавио Креативни центар.
Ова необична збирка инспирисана је неизоставним предметом наше свакодневице – столицом. Красе је илустрације 22 домаћа аутора, а намењена је деци свих узраста, као и свима онима који су задржали радозналост и дивљење свету карактеристично за најмлађе.
Предмет о којем већина нас размишља само када нас жуља Јасминки Петровић је послужио као надахнуће за узбудљиво путовање по нашој планети и свему ономе што је чини величанственом, али и свему ономе што прети да нам је заувек одузме.
Самој ауторки једна од најдражих прича из збирке је управо она посвећена Јурију Гагарину и Валентини Терешковој, односно њиховом подвигу у освајању космоса, јер је истраживање те теме подсетило на то колико смо данас окренути баналним и пролазним вредностима и често потпуно несвесни величанствености универзума у којем обитавамо.
„Док сам писала ту причу, дуго сам истраживала ту тему и морам признати да сам плакала, јер ме је дубоко дирнула. Дванаестог априла је била годишњица Гагариновог лета у космос. Читала сам његове изјаве, гледала разне снимке из свемира на којима се види како Земља заиста хипнотише посматрача, како делује величанствено, што потврђују астронаути који су имали прилику да је виде на тај начин. То ми је било велико откриће, почев од Гагарина и Валентине Терешкове. Зато сам ову причу, њима у част, сместила у две обичне столице, јер су нам само оне, наравно, уз много маште, потребне да се упутимо на далеко путовање“, каже Јасминка Петровић.
Са столицама или без њих, планета је наш једини дом
У једној од прича ауторка нас уводи у измишљени дијалог два велика имена у дечјој књижевности – Јована Јовановића Змаја и Јохане Шпири, ауторке књига о добродушној девојчици Хајди.
„Прва идеја, када сам почела да пишем ову књигу, била ми је песма Чика Јове Змаја 'Мала Јуца са столице муца...', а онда сам се сетила и његових скамија и столице која детету служи као коњић... То сам повезала са Јоханом Шпири, ауторком 'Хајди', и тако је настала прича о столицама у књижевности за децу“, прича Јасминка Петровић.
Важна тема у великом броју прича у овој књизи јесте брига о нашој планети, односно порука деци о томе колико је важно да чувају природу. Дирљива је прича о малом Индијанцу који, заправо, не зна шта је то столица, али зато разуме поруке које му шаљу вукови, птице, језеро, шума, небо и сунце.
„Он живи у природи и то је једина прича у којој се не појављује столица. Њему она није ни потребна. Схватила сам, радећи на овој књизи, да ће ми она бити прилика да говорим о разним проблемима која муче савремену децу и људе. Екологија је данас заиста једна од најважнијих тема. Многи психолози упозоравају на то колико градској деци недостаје однос с природом, а она се тако често појављује у дечјим песмама, причама и бајкама“, каже наша саговорница.
Деца без дома
Приче су писане у разним формама, од измишљеног домаћег задатка, преко новинског текста, до обраћања једне јутјуберке својој публици. Ову књигу енциклопедијског „шмека“ чине и бајке, анегдоте и песме, као и поглавља о врстама столица и разним занимљивостима везаним за овај предмет.
„Желела сам да прикажем децу широм света кроз приче о различитим столицама, да подсетим на то да постоје, нажалост, деца која су остала без дома, деца која раде и немају могућност да се образују. И кроз целу књигу се провлачи и та идеја о дечјим правима и важности образовања, без којег нема напретка“, наглашава Јасминка Петровић.
Популарна књижевница за децу каже да је највише радује то што јој се, иако је књига објављена пре само десетак дана, већ јављају млади читаоци с идејама о томе о каквим је још столицама могла да пише.
„Читам коментаре како сам могла да причам и о зубарској столици, или столици код фризера, о неким столицама виђеним у филмовима... Радујем се управо томе што сам подстакла читаоце да даље истражују ову тему, сами, или с родитељима“, закључује наша саговорница.
Летом Јурија Гагарина у космос бавила се у емисији „Мој поглед на Русију“ и главна уредница Спутњика на српском језику Љубинка Милинчић