Наиме, тим наших научника, окупљених у пројекту „LEAPSyn-SCI“, који у оквиру програма „Промис“ финансира Фонд за науку, има за циљ да, помоћу ЛЕА протеина акумулираних у листовима рамонде током суше, смањи агрегацију-синуклеина, што се сматра једним од почетних корака развоја неуродегенеративних обољења, и на тај начин промовише развој потпуно нових стратегија за лечење Паркинсонове болести.
Први пут ће бити произведени ЛЕА протеини из српске рамонде.
Руководилац истраживања др Марија Видовић, са Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, изјавила је за „Новости“ да се пројекат заснива на феномену биљака васкрсница, да преживе дуге периоде без воде и да се након заливања из сувог стања поново врате у живот.
„Мало је организама који могу преживети недостатак воде, јер дехидрација нарушава структуру протеина и липида, што доводи до губитка интегритета и функције ћелија“, рекла је др Марија Видовић.
Она је указала да се протеини заступљени у касној ембриогенези, такозвани ЛЕА протеини, појачано производе у листовима биљака васкрсница, каква је и наша ендемична српска рамонда и спречавају агрегирање важних протеина и губитак њихове функције.
Упркос значајним улагањима протеклих деценија на глобалном нивоу, узрок настанка ове болести још није у потпуности разјашњен и лека за њу нема, додала је Видовићева. Постојећи терапијски приступи се углавном односе на ублажавање последица и лечење симптома. Тренутне стратегије за развој лекова су засноване или на проналажењу малих молекула који би могли да утичу на агрегирање — синуклеина или на имунотерапији и аутофагији протеинских агрегата.
„Приступ који користи LEAPSyn-SCI пројекат је заиста иновативан и отвара нову димензију у развијању терапеутских приступа за дизајнирање терапије против Паркинсонове болести“, истакла је др Марија Видовић.
Према њеним речима, ЛЕА протеини из одређених организама, способних да преживе периоде без воде су већ произведени биотехнолошким методама. Arabidopsis thaliana је прва биљка са секвенцираним геномом, која је постала модел за испитивања различитих биљних функција. Међутим, још увек није произведен биљни ЛЕА протеин, за који је показано да се појачано производи током дехидрације. Ми по први пут производимо ЛЕА протеине из српске рамонде.
Видовићева наглашава да је потенцијал ЛЕА протеина да спречи агрегацију алфа синуклеина потпуно неистражен и први пут предложен пројектом српских научника. Зато је потребно да се најпре испита интеракција ова два протеина, под задатим експерименталним условима.
По завршетку ове фазе, која уједно представља и испуњење главног циља пројекта, отвориће се могућност за тестирање на вештачким системима и културама ћелија. Након потврде успешности овог корака, у сарадњи са неурофизиолозима и лекарима, биће предложен развој нових стратегија за лечење оболелих од Паркинсонове болести.
„Наш тим је до сада дефинисао секвенце гена који кодирају ЛЕА протеине из рамонде“, нагласила је она и додала да су наши научници на прагу да интегришу улогу ових ЛЕА протеина у укупан заштитни одговор рамонде на дехидрацију.
Име понела по краљици Наталији
Ова биљка, надалеко позната по својој лепоти, добила је име по краљици Наталији, супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волео да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увек је путовао и др Сава Петровић, дворски лекар. Шетајући околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име нишка рамонда. Међутим, очаран краљичином лепотом, дворски лекар променио је цвету име у Наталијина рамонда.
Иако је биљку открио др Сава Петровић 1884. године, у ботанику и литературу је први увео Јосиф Панчић.
Расте само у Србији, Македонији и Грчкој, угрожена је врста заштићена. Народ је зове и васкршњим цветом, јер и кад је осушена оживи, а цвета баш за Васкрс.
У Србији 14.000 пацијената
Паркинсонова болест, након Алцхајмерове, други је најчешћи и неизлечиви неуродегенеративни поремећај, указала је Марија Видовић.
Процењује се да је у свету тренутно више од 10 милиона оболелих, док је у Србији, према последњим подацима Института за јавно здравље у 2019. години, регистровано око 14.000 пацијената са овом дијагнозом.
„За Паркинсонову болест карактеристичан је смањен број можданих ћелија које производе допамин, неуротрансмитер који има значајну улогу у регулисању финих покрета, што доводи до успореног кретања, премора и отежаног одржавања равнотеже“, навела је она.
Разлог смањеног броја ових ћелија јесте њихово одумирање услед прогресивног нагомилавања агрегираних јединица протеина алфа-синуклеина у фибриле, тзв. Левијева тела. Процеси који покрећу агрегацију алфа-синуклеина још увек нису у потпуности познати.