Он је нагласио да је важно да се разговара да су Срби и Албанци вековима живели једни поред других, да покушавамо још више једни друге разумемо - и ми њихове аргументе и они наше.
"Не морамо да будемо као рођена браћа, али морамо да будемо добре комшије", рекао је патријарх у опширном интервјуу за Радио Београд 2, у којем је говорио о највећем хришћанском празнику, о месту цркве у савременом добу, важности заједнице у време индивидуализма, култури, уметности, дијалогу, културном наслеђу на КиМ, односу државе и цркве у Црној Гори....
На питање како коментарише то што усвајање Закона о слободи вероисповести у Црној Гори није ставило тачку на расправе о односу СПЦ и државе, већ се поставља питање садржаја Темељног уговора који ускоро треба да буде потписан, патријарх је рекао да је „још одавно тема темељног уговора постала политичко питање".
"И, нажалост, иако смо постигли консензус и договорили се око тога како би тај уговор требало да изгледа, он и даље остаје повод за политичке и политикантске спекулације. Нисам пратио много шта се дешава, али видим да та тема јесте актуелна и да понеки од политичара износе своје ставове. Некако имам сигурност, и не само наду, него просто чврсто уверење да ту заправо у пракси неће бити неких нових проблема, јер ми, што се тиче самог уговора, више немамо шта да кажемо и ми смо потпуно спремни да тај уговор, онако како Синод оцени и процени и одлучи, буде потписан", рекао је патријарх.
Са Владом Црне Горе, имали смо неке контакте и имамо такође уверавање да ту не постоје проблеми, рекао је патријарх и додао да он не зна какве су биле процедуре када су у питању други уговори, али колико је упознат, да никада ниједан уговор није ишао на скупштинску расправу, нити је заправо био тема јавних расправа.
"Ја лично немам никакав проблем, ако је то принцип и ако тако треба да буде - нека буде, али ако није принцип и ако није правило, не видим зашто бисмо онда само Уговор између Српске православне цркве и било које државе проблематизовали до мере да он треба да буде тема посебних расправа, јер су то ствари једноставне - уговор регулише, дакле, однос државе и цркве и цркве и државе, ставља се само један законски оквир", рекао је Порфирије.
На питање ко ће потписати Темељни уговор у име Цркве, јер се и то питање постављало последњих дана, патријарх Порфирије је рекао да мисли да нема ништа нормалније него да Црква одлучи ко ће то урадити у њено име, а да ће држава одредити ко ће њу да заступа.
Црква ће одредити онога ко ће њу заступати, може да одреди било кога, ако сматра да је то што је одлучила најбоље у датом тренутку. Према томе, то је апсолутно, како кажу, дискреционо право Цркве да о томе одлучи и додаје да је у принципу правило да уговор потписује поглавар, а ако не постоје за то техничке могућности, онда Синод овлашћује неког другог.
"Имамо и један и други пример у нашој не тако далекој историји”, рекао је он.
Коментаришући повећано присуство еколошких тема и проблема у нашој јавности, одговарајући на питање да ли су еколошки проблеми више последица стања у коме се налази планета или наше сопствене небриге патријарх је рекао да смо „сви одговорни за све, а нарочито за планету".
Како је рекао, човеков атак на природу као резултат има бумеранг од саме природе која му се сада свети и каже да ћемо се ако почнемо на тај начин да интервенишемо на човекову природу суочити са ужасима.
"На крају крајева суочени смо у овом тренутку са епидемијом која носи животе и коси све око себе. Паралелно с тим остају дубоки кратери психолошких поремећаја. Ви сада кад се сретнете с човеком не знате да ли ћете да се рукујете, смејете, не смејете, а камоли да се загрлите. Не знате колико да будете удаљени од њега, ако вам се он случајно у свом немару мало приближи, наднесе, у вама се већ буди страх, не знате да ли бисте га одгурнули, замолили да се удаљи... Човек је човеку буквално вук, човек је човеку постао непријатељ, а не брат. А ми смо браћа. Ми смо као људи различити у милион ствари, али је међу нама много више идентичног. Сви смо људи, сви смо иконе божије“, рекао је Порфирије.
Он је скренуо пажњу да је ова епидемија најбољи показатељ колико смо заправо угрозили нормалне процесе и законе природе и да је нормално да жањемо оно што смо посејали.
"Ја бих рекао да је једини вирус у творевини човек. Све стихије које нам постају непријатељи данас су продукт активности и интервенције људске на природу. Од најелементарнијег амбијента у којем живимо до ових глобалних процеса. Кад ми дође у Давосу тамо неки и он само зато што је моћан даје рецепте по којем треба сви да живимо сваком човеку који има иоле памети ће бити јасно да ту нешто није у реду", поручио је патријарх.
Он је у интервјуу који ће Радио Београд 2 емитовати у целини у суботу, уочи Васкса, поручио да човек има потребу за вечним постојањем, зато што има потребу да вечно постоји онај кога свако воли и да љубав према ономе кога волимо осмишљава наш живот, и да црпимо смисао свог постојања из заједнице љубави, пренео је Танјуг.