Он је истакао да епидемија представља искушење са којим смо се суочили и која је заправо подсетник да смо пролазни и да смо смртни.
„Тај страх који имамо од смрти је исти онај са којим је био суочен Лазар и његове сестре“, рекао је патријарх Порфирије и додао да је читаво људско стваралаштво, филозофија, уметност, наука – ништа друго него покушај да се мало продужи људски живот, да, ако можемо, макар мало дуже трајемо.
Он је указао да многе ствари могу бити искушење, невоље и тешкоће али многе од њих можда можемо избећи и можда су могле су да буду другачије, а једино што засигурно нико од нас не може избећи то је слика умрлог Лазара, то јест смрт.
„Нема те технике, нема те махинације, нема те људске способности која може да превазиђе смрт“, рекао је патријарх Порфирије.
Смрт је највећа тајна и највећи проблем за људски род и сваког човека и највећи човеков страх је страх од смрти, истакао је он и додао да сви остали страхови кроз које пролазимо нису ништа друго него страх од тога да ћемо нестати, да ћемо се суочити са апсолутним ништавилом.
У тој смрти, рекао је патријарх, најстрашније је раздвајање људи који су међусобно љубављу повезани.
„Можда не би било толико страшно ни то што одлазимо из овога света ако бисмо се претворили у апсолутно ништавило и да немамо никакве свести о себи ни о другима. Међутим, смисао нашег живота је љубав према онима за које смо љубављу везани и који су везани за нас“, рекао је он и додао да и Марта и Марија, Лазареве сестре, због тога тугују.
