Популарни Нине је све само не обичан, просечан фудбалер. И не, не ради се овде о томе што њега лопта слуша далеко више него колеге, што му се „лепи“ за ногу.
Овде је у питању нешто потпуно друго.
За разлику од многих, рођени Београђанин никада није, уместо за лоптом трчао за новцем иако је објективно тешко одбити џак пара који пребогати Арапи и Кинези лако истресу пред вас, уколико сте им занимљиви и њихову лигу можете да учините атрактивнном.
Имао је Милош Нинковић и таквих понуда, али је 2014. године после освојене титуле са Црвеном звездом, решио да оде у француски Евијан, а само годину дана после могао је да бира између Кине и Аустралије. И изабрао је ово друго.
Милош Нинковић
© AFP 2023 / KARIM JAAFAR
Гледајући са ове временске дистанце, није погрешио. Напротив! Направио је пун погодак, иако није изабрао богатију понуду, већ лепше и здравије место за живот, за њега и његову породицу.
Мајстор у копачкама који, иако ове године пуни 37 година, и даље прави разлику на терену, асистира и поиграва се, онако „пешке“ с ривалима у А лиги, открио је за Спутњик да је сину дао име по најбољем тенисеру света Новаку Ђоковићу.
Дотакао се и друштвеног посрнућа, ријалити програма којим је Србија „избомбардована“ и истакао да је то био кључни разлог да тада са супругом Дејаном и ћеркицама Ангелином и Доротејом, спакује кофере и оде далеко из Србије, чак 15.670 километара ваздушним путем, колико је Сиднеј удаљен од Београда.
С обзиром на то да је пандемија вируса корона и даље тема број 1 свуда у свету, некако је прво питање било резервисано за то како су Милош и његова породица?
„Нема овде короне. Све је супер, ево баш децу покушавамо да обуздамо и припремимо их за спавање. Дуго већ нема позитивних у Аустралији и на Новом Зеланду, тако да је живот ове потпуно нормалан, фудбал се игра пред публиком“, поручује Нинковић, док се у позадини чује дечја цика и вриска, јер није лако изаћи на крај с троје деце.
Покушавамо да поставимо следеће питање, али Нинковић нас љубазно моли да одложимо разговор за који минут, јер деца су ипак приоритет. Ипак, није то био никакав 'дриблинг' нашег саговорника, узвратио је позив далеко брже од поменутих 10 минута...
„Борба је са њима, све су то слатке муке. Супруга фарба јаја, ћеркице јој помажу. Неће оне још на спавање, а син Новак стално долази и тражи да шутирамо лопту. У јануару је напунио две године и до тада га лопта није занимала, а после тога нон-стоп тражи да играмо фудбал“, објашњава Нинковић вече пред градски дерби Сиднеја, који је његов тим на крају изгубио резултатом 3:2.
С обзиром на то да вам се син зове Новак, да ли његово везе има с најбољим тенисером Србије и света Новаком Ђоковићем, који је највеће успехе правио управо у Аустралији?
- То је интересантна прича. Супрузи је термин био при краја Аустралијан опена, и нас двоје смо се договорили, пошто смо знали да носи дечака, да ће се звати Новак, уколико Ђоковић освоји титулу у Мелбурну. И наш син порани, дошао је на свет 12. јануара 2019. године, када још Аустралијан опен није ни почео, или је било тек прво, друго коло. Реко шта ћемо сад... И ништа, ми се ту договоримо да ћемо му дати име Новак, јер ће Ноле свакако да освоји Аустралију. И наравно, то се и догоди.
Новак Ђоковић са трофејом Аустралијан опена 2021.
© AP Photo / Mark Dadswell
Пошто познајете Новака Ђоковића, да ли сте му рекли да сте наследнику дали име по њему?
- Нисмо се видели још. Долазио је Новак у Аустралију и освојио је прошле године баш у Сиднеју АТП куп са Србијом, али сам ја имао утакмицу и нисмо стигли да се видимо. Ма супер је име, лако се изговара, а Нолета сви знају, па ће сину бити супер кад порасте.
Из Србије сте отишли 2014. године, а рођени сте у Београду. Због чега сте се у зрелим играчким годинама одлучили да одете баш толико далеко? Обично сви воле да буду близу породице, да деца буду с бакама и декама...
- Београд ће увек бити мој град, ту сам се родио, ту су ми породица, пријатељи. А Сиднеј, он има предност што је увек лепо време, ту су и плаже, то нема Београд. Али, нисмо због тога отишли. Једноставно, нисам желео да ми деца одрастају уз 'Фарму' и 'Великог брата', старлете и остале ствари којима се у Србији поклања превише пажње и простора у медијима. Баш те године када сам одиграо сезону у Звезди сам видео какво је стање у друштву. За тих годину дана видео сам све и свашта. Србија је за мене све, волим је највише на свету, али нисам желео да моја деца одрастају у таквој средини. Битно је како их васпитаваш, али када оду у школу и друже с другом децом која гледају те ријалити програме, причају о томе, онда ће да дођу кући и траже ми да им пустим то исто. А ја то не желим, да гледају на телевизији старлете које причају о тарифама. Баш сам недавно то видео овде јер имам сателит. Размишљам и то да престанем да плаћам. Јер, ово није смешно, то је тужно, каквим људима и чему се даје простор у Србији. Не кажем да тога нема у другим градовима и да је Сиднеј бајка, али је то у далеко блажем облику. а недавно смо добили аустралијске папире па ћемо видети. Највише бисмо волели да се вратимо у Србију, али... Овде имамо све, доста наших људи, цркве, продавнице, месаре, осећамо се као код куће. Баш недавно се и отворила српска школа 'Свети Сава'.
Да ли вам деца иду баш у поменуту школу?
- Не, она је ипак мало даље од места где живимо. Има колима бар 45-50 минута, али вероватно ће Новак ићи у њу. Ћеркице су већ велике, старија има девет, а млађа седам година. Новак је још мали, две године.
Како изгледа Ускрс једне српске породице на другом крају света, у Сиднеју?
- Испоштујемо увек све обичаје. Одемо у цркву да се причестимо, постили смо цео пост. Наших цркви има баш доста, буквално су нам на десет минута колима од куће, има ту и руских православних. Наша највећа црква је у Камбрати, али не идемо у њу јер је далеко. Ова наша је мања и близу нам је, има велико двориште и ту се деца играју. После се вратимо кући на ручак, видимо се и с кумовима који су крстили Новака, наши људи који овде живе. Буде ту наше хране, супруга је купила кајмак, пршуту, има меса, јаја, ма свега...
Српски фудбалер Никола Нинковић са супругом и децом прославио Ускрс у Сиднеју
© Sputnik / Приватна архива
Ваш Сиднеј је тренутно други на табели А лиге, имате шампионске амбиције, али колико је реално да стигнете и престигнете првопласирани Мелбурн сити?
- Чињеница је да су тренутно у најбољој форми, али има до краја још седам кола и сви смо ту негде близу у овој чудној сезони. Видећемо како ће се одвијати ствари. Вратио нам се Бобо, и већ је постигао осам голова. Стигао је још један повратник Адам ле Фондр, само што је у карантину па ће нам се прикључити. С њима ћемо добити оно што нам је недостајало, да има ко да реализује велики број центаршутева.
Да ли сте стигли из Сиднеја да испратите Звездину 32. титулу, иначе рекордну, четврту узастопну?
- Видео сам наравно. Драго ми је због Декија Станковића и момака. Чуо сам се недавно са Дегенеком, а послаћу и Декију поруку, да му честитам на феноменалном успеху. Заиста велики успех, освојити четири титуле заредом. Мада, Суперлига је некако досадна, нисам је превише пратио, али сам знао да ће Звезда да буде прва. Више сам гледао Звезду у Лиги Европе. Невероватно је и то да је Партизан нанизао 17 победа пре вечитог дербија са Звездом, а да је имао 12 бодова заостатка. То нема нигде, само код нас у Србији.
Када сте ви били у Звезди, била је потпуно супротна ситуцација. Сада је играње у Европи стандард, пуца се и на Лигу шампиона, помињу скупа појачања - Радоњић, Пријовић, Коларов, Драговић, а у ваше време сендвичи за запослене, беспарица, дуговања...
- Радује ме што је тако. Желим Звезди Лигу шампиона, али не да уђе у њу и да као против Пари Сен Жермена, лопта буде 90 одсто у њиховом поседу, што је и реално због буџета. Надам се да ће уколико дође поменутог појачања, Звезда бити конкурентна. Добро је да се пуца на Лигу шампиона, са таквим појачањима зашто да не, јер је далеко већи новац у Лиги шампиона него у Лиги Европе. Ш то се тиче мог периода када смо са Славишом Стојановићем прекинули доминацију Партизана од шест, седам везаних титула, то су била нека потпуно друга времена. Милијаш, Бајко, Џони Мијаиловић и ја, сви смо дошли на Маракану у том тренутку из љубави према Звезди, не због новца. Није га било, а била је то незаборавна сезона 2013/14. Сећам се да смо организовали хуманитарно вече и да смо скупили између 20 и 25 хиљада евра, па смо реновирали свлачионицу и купатило. Купили смо ђакузи и сауну, мислим да је и дан данас та свлачионица остала таква. То је била чиста емоција и драго ми је што се све тако одиграло. Не жалим ни због чега. Лако је играти за Звезду када игра Лигу шампиона и Лигу Европе, а не када је у тешкој ситуацији. Стварно сам поносан на целу ту генерацију што смо узели титулу на челу са Славишом Стојановићем.
Поменули сте Славишу Стојановића, да ли сте се чули са њим? Како је? Последње што се зна јесте да је имао корону и да је наводно био чак прикључен на респиратор... Да ли се опоравио?
- Све је у реду, дописивали смо се. Мало су поједини медији пренаглили, није била баш толико озбиљна ситуација. Јесте био у болници, али најважније је да је Славиша сада добром, да је жив и здрав.
Како коментаришете долазак Драгана Стојковића Пиксија на чело репрезентације и седам освојених бодова из прва три квалификациона меча на путу ка Мундијалу у Катару наредне године?
- Нисам гледао мечеве, испратио сам само резултат. Мислим да је Пикси близу да направи што и Радомир Антић, да врати веру, да изграти култ, само не треба правити еуфорију после ових седам бодова. Јесте добар резултат, ниси изгубио, али Португал је и даље фаворит, а само први иде директно на Светско првенство. Ми више нисмо фудбалска велесила као што смо били и сваки одлазак на велико такмичење је успех.
Александар Митровић је посебна прича. Исписао је историју и престигао чувеног Стјепана Бобека на вечној листи најбољих стрелаца...
- Мени није јасно да дечко не игра у Фуламу. Ајде да не игра у Реалу поред Бенземе, то ми никако није јасно. Кад год игра за репрезентацију даје голове, сама чињеница да је престигао Бобека са свега 26 година, довољно говори. Понављам, да игра у Барселони и Реалу па да је на клупи, али у Фуламу који се бори за опстанак. То је необјашњиво - поручио је на крају разговора Милош Нинковић, атипичан фудбалер који изабрао несвакидашњи пут да би својој деци обезбедио светлију будућност, далеко од ријалити Србије.