„Рубин“ представља прву модификацију подводног патролног брода, који се састоји од подморнице и патролног брода“, наводи се у извештају прес-служби компаније-конструктора.
Брод је добио назив „Страж“ (Border and Offshore Submersible Sentry (BOSS) и предвиђен је за извоз.
„Цена патролних бродова на светском тржишту је релативно ниска, што их чини интересантним за земље са малим буџетом. Користе се за спречавање криволова и друге прекршаје“, појаснили су у компанији „Рубин“.
Бродови овог типа су мултифункционални и „могу да се користе за обезбеђење неког подручка, као спасилачки или истраживачки бродови“. Подводни положај броду даје две предности: способност да спроведе тајно надгледање непријатеља и успешно их пресретне, као и да избегне неповољне временске услове, без прекида патролирања.
Поред тога, могућност поринућа ће омогућити да се „Страж“ користи као класична подморница за извиђање. Такав брод ће бити користан и при истраживању дна, јер „ронилачки“ патролни брод у овом подручју пружа више могућности од класичног површинског брода.
„Он може бити и јефтино средство за обуку посаде и припрему инфраструктуре за будућу набавку класичних подморница“, појаснили су у компанији.
Како су навели конструктори, по својој архитектури и контурама брод подсећа на совјетске подморнице пројекта 613. То је била најмасовнија серија подводне флоте СССР-а, која је била тражена у иностранству. Имају сличне и основне карактеристике - депласман „Страже“ је око 1.000 тона, дужина брода је 60-70 метара, посада може да има до 42 особе.
„Приликом избора опреме, максимално смо се оријентисали на постојеће обрасце, који се серијски производе и комерцијално су оправдани“, саопштила је прес служба компаније.
Брод може бити, према захтеву купца, опремљен торпедима, малим ракетама и артиљеријским наоружањем малог калибра.
„Предвиђен је смештај чамаца за истраживачке тимове, као и беспилотних летелица са аутономијом од два до три сата, а приликом лансирања није потребно да војници излазе на палубу“, појаснила је компанија „Рубин“.
Површинске подморнице
Потребно је истаћи, да идеја хибридног брода, који може да испуњава улогу, како подморнице тако и брода, није нова.
Како наводе експерти, овај концепт се примењивао и на почетку развоја подморница, јер су због нивоа технолошког развоја подморнице могле само на кратко да буду испод воде. Инжењери су морали да пронађу одређена техничка решења. Тако је француски брод „Нарвал“, који је 1900. године постао део наоружања, за кретање користио парну машину, а за подводни режим електрични мотор.
Хибридни бродови су и британске подморнице Х1 и француске „Surcouf“, које су биле део наоружања у првој половини 20. века. Поред торпеда, бродови су имали артиљеријско наоружање великог калибра, које су користили на површини.
У СССР-у се у периоду 1950-1960. године развијао понирући ракетни брод пројекта 1231. Према идеји конструктора, овакви бродови су требали да обједине неприметност подморнице и ватрену моћ површинског ратног брода. Међутим, пројекат није био реализован.
Према мишљењу експерата, није била довољно разрађена сфера његове примене. Имао је сложену конструкцију, што је повећавало његову цену, али у исто време, није имао никакве предности у односу на друге. Бродови пројекта 1231 нису били неприметни и имали су мали домет.
„Фактор изненађења“
Према речима аналитичара, својевремено је коришћење хибридних бродова било неопходно.
„Током Другог светског рата подморнице нису могле да се дуго налазе испод воде. Морале су да испливавају како би напуниле акумулаторе. Биле су опремљене озбиљним наоружањем, попут топова великог калибра, што им је омогућило да нанесу штету ратним бродовима“, појаснио је у интервјуу „РТ-у“ војни експерт Јуриј Кнутов.
Према његовим речима, ова концепција се данас може користити, али за неке друге циљеве.
„Идеја хибридних бродова има значајне предности. На пример, ако се брод налази на површини и жели да се сакрије, он може да зарони. Захваљујући томе, носећи ракете, брод може да искористи фактор изненађења и први нападне циљ“, сматра аналитичар.
Пензионисани пуковник Виктор Литовкин сматра, да хибридна концепција има и недостатке.
„Идеја хибридног брода за сада нема масовну примену, јер је сваки вишенаменски брод, по карактеристикама, гори од специјализованих. Они нису у могућности да квалитетно испуне задатке ни на површини ни у води“, рекао је експерт.
Аналитичари сматрају да се о пројекту „Страж“ мало зна, да би се могло говорити о његовим перспективама.
„Потребно је размотрити, како ће се овај пројекат реализовати, какве ће технологије применити руски конструктори. Није искључено, да ће се за 'Страж' заинтересовати и руска морнарица“, закључио је Литовкин.
Прочитајте још: