Лист подсећа да су на Аљасци су почеле америчке војне вежбе. У њима учествује око 15 хиљада војника и официра, маринци, копнене снаге, ратно ваздухопловство, морнарица, као и носач авиона „Теодор Рузвелт“. Према речима портпарола Пентагона, задатак је да се побољша сарадња и подигне ниво борбене готовости.
Али, заправо, Вашингтон жели да прошири своје капацитете како би се супротставио Москви и Пекингу у арктичком региону, пише аутор чланка.
С тим у вези, амерички генерал-потпуковник и шеф команде на Аљасци Дејвид Крам каже да су главна претња америчким интересима активности Кине, која користи економска средства како би се учврстила у региону, хиљада километара од њених граница.
Кинеске „методе застрашивања“
Према речима Крама, Кина користи технологију за застрашивање како би остварила „своје незаконите територијалне претензије у Јужном кинском мору“.
„Ми смо у обавези да осигурамо да тај метод не заживи на Арктику“, рекао је он.
Тај приступ су поздравили садашњи и пензионисани званичници на Аљасци.
„Вашингтон је напокон схватио да је то важан регион“, изјавио је бивши заменик гувернера Аљаске Френ Алмер.
Како је 2018. године писао „Саут морнинг Чајна“, када је Кина себе назвала силом која се налази „у близини Арктика“, „активирао се аларм арктичких држава – Канаде, Норвешке, Исланда, Данске, Шведске, Финске, Сједињених Америчких Држава и Русије“.
Амбиције Пекинга
Мало ко очекује да ће Кина директно почети да заузима територију, пише „Независима газета“. Међутим, према наводима аутора, о амбицијама Пекинга много тога говори – огроман новац којим располаже Кина, трговина, логистика, стварање шест научно-истраживачких станица, програм изградње ледоломаца, као и усвајање дугорочне „мапе пута за Арктик“.
Кина званично назива Арктик „заједничком глобалном својином“, али документи кинеских аналитичара откривају прави смисао кинеске стратегије, пише лист. У тим документима се наводи да ће успостављање контроле над регионом омогућити Кини да оствари географску предност на северној хемисфери. Институт „Брукингс“ у свом извештају тврди да Кина тежи да постане велика поларна сила, али да не говори јавно о том циљу.
Кинеска „Бела књига“ је 2018. указала на три фактора која су подстакла Кину да истражи регион. Тиме отвара приступ минералним ресурсима, други разлог је топљење леда које дупло скраћује време испоруке робе у Европу бродовима, и трећи, смањење зависности од Суецког канала.
Уосталом, амерички коментатори признају да Кина није једина земља која покушава да отворено присвоји делове туђе територије. С тим у вези, „Невависима газета“ подсећа да је бивши председник САД Доналд Трамп 2019. године предложио да „купи Гренланд“ и да је одустао од посете Данској када је она одбила тај предлог.
Према речима Алмера, чињеница да амерички политичари демонизују Кину штети управо америчким интересима. Како каже, што се више Вашингтон дистанцира од Пекинга, то ће Пекинг тешње сарађивати са Москвом.
Став Москве
Амбасадор Русије у Кини Андреј Денисов сматра да Русија и Кина у будућности могу заједно да почну са освајањем Северног морског пута.
Према његовим речима, за велики поморски саобраћај потребна су огромна улагања. Он каже да су кинески партнери веома заинтересовани за то. Да нема перспективе, не би било ни интересовања, додао је он.
Прочитајте још: