Највеће крвопролиће у историји: Пут до велике победе совјетске армије кроз фотографије /фото/

„Комадант батаљона“ Макса Алперта је једа од најекспресивнијих и најемотивнијих фотографија из Великог отаџбинског рата, симбол јунаштва. На фотографији која је настала 1942. године млађи политички комесар 220. стрељачког пука четврте стрељачке дивизије 18. армије Алексеј Ерменко предводи војнике у контранапад уместо рањеног команданта чете.

Стручњак за фото-репортаже Макс Алперт током рата је радио и на фронту и у позадини. Фотографија која носи назив „У родно село“ настала је у Орловској области. Жене се са децом враћају кућама, не знајући шта их чека у родним местима.

Фотографија ратног дописника Константина Симонова из 1943. године.

„Први дан рата“. Фотограф Евгениј Халдеј је 22. јуна 1941. године стигао у Москву и на путу са станице забележио историјски тренутак: становници престонице на улици слушају на радију вест о нападу фашистичке Немачке.

Рат нису само напади и борбе, него и „Успомене из мирног доба“. Ова фотографија је прославила Јакова Рјумкина који је ратовао од првог до последњег дана Великог отаџбинског рата, а његове најпознатије фотографије настале су у Стаљинграду.

Ипак, сви главни догађаји одвијали су се на фронту, и ратни дописници су заједно са војницима ишли у напад и учествовали у офанзивама. „Артиљеријска јединица напада непријатеља. Северни Кавказ“ – фотографија Макса Алперта.

Фотограф Евгениј Халдеј је свих 1.418 дана рата прошао са фотоапаратом од Мурманска до Берлина.

Всеволод Тарасевич је живео у Лењинграду од 1934. године и водио је фото-дневник током блокаде.

Фоторепортер Анатолиј Гаранин је током Великог отаџбинског рата радио у листу „Слике са фронта“, бележио је борбена дејства и живот Црвене армије.

Позната фотографија Гарањина „Смрт војника“ једна је од најређих докумената репортаже са фронта.

Гарањин је у свом раду често фокусирао на живот у позадини и људе који се нису штедели ради мирне будућности.

Најбоље фотографије носе сурову истину о рату.

Анатолиј Гарањин је 57 година живота посветио фотографији. Његов архив чува МИА „Русија севодња“.

Фотографије једног од главних фотографа Великог отаџбинског рата Евгенија Халдеја познате су у целом свету, без преувеличавања. Током Нирнбершког процеса његови радови су служили као доказ за злочине фашиста.

Ловачки авиони гардијског Краснознамењског ваздухопловног пука на небу изнад Севастопоља. Фотографија Евгенија Халдеја.

Фотограф Макс Алперт је током рата боравио на Кавказу, Украјини, Белорусији, Пољској, Чехословачкој. Умео је да донесе до гледаоца суштину догађаја и да представи бол и страх који се могу доживети у рату.

Радови фотографа са фронта постали су прави сведоци епохе. Један од њих је заробљени Немци у Подмосковљу, децембар 1941. године. Анатолиј Гарањин.

Марк Марков-Гринберг првих дана рата отишао на фронт, а од 1943. године био је дописник листа „Реч војника“. Примећивао је и најситније детаље и преносио их гледаоцима.

Фото-репортаже Маркова-Гринберга биле су убедљиве и задивљујуће.

Многе фотографије војних дописника ушле су у уџбенике и енциклопедије као илустрације.

Учесница у Великом отаџбинском рату Марија Шалнева је у мају 1945. године усмеравала војну технику која се кретала Александерплацем у Берлину. Моменат је забележио Евгениј Халдеј.

Историјска парада Победе 1945. године и данас се повезује са снимком Макса Алперта – обележја немачко-фашистичке војске поражене на бојном пољу код зидина Кремља као знак победе.

А почетак рата се повезује са светлима рефлектора са фотографије Анатолија Гарина, који су осветљавали небо над Москвом 1941. године у јуну. Нико није могао претпоставити шта ускоро следи.

Фотографија „Знамења над Рајхстагом“ настала у мају 1945. године постала је прави симбол победе. Фотограф Евгениј Халдеј спремао се за слику још у Москви где је сашио црвено платно, а када је долетео у Берлин попео се на кров полуразрушене зграде са још три војника како би подигао заставу. Један војник је стао на сам крај крова а други га је држао за ноге.