Количник интелигенције се може поправити: Научници откривају како

Тестови количника интелигенције (IQ тестови) користе се приликом запошљавања, пријема у школске или научне установе, као и у психолошким студијама о интелигенцији, Научници тврде да се резултати на њима могу поправити вежбом и откривају како.
Sputnik
Коефицијент интелигенције је скор који се израчунава таквим тестовима и показује когнитивне способности појединца у односу на општу популацију.
Вештачка интелигенција решила проблем стар 50 година
Тестови обрађују различите способности, као што су способност учења, задржавања информација, апстрактног мишљења, визуелно-просторног сналажења...
Стручњаци су подељени око питања да ли се вежбом може поправити количник интелигенције на тестовима. Др Јан Силвер, стручњак за интелигенцију и бихевиоралну науку са Синсинати универзитета, каже да већина вежби, какве нуде телефонске апликације или онлајн курсеви, неће повећати количник на тестовима или интелигенцију уопште“, преноси „Сајенс алерт“.
Међутим, др Хајнек Циглер, стручњак за психологију на Масариковом универзитету у Чешкој, тврди да људи могу да поправе резултат радећи велики број тестова.
„Радећи тестове интелигенције, људи могу да поправе свој резултат јер ће им тестови постати приступачнији, али то не значи да ће заиста поправити своју интелигенцију“, каже он.
Научници праве јасну разлику између количника интелигенције на тестовима и саме интелигенције. Међутим, др Циглер подвлачи да су неке врсте интелигенције повезане са учењем и интелектуалним вежбањем.
„Тренинг таквих вештина могао би да води ка бољем развоју, посебно у млађим годинама, али та веза није једносмерна“, каже др Циглер.
Професор Дмитри Ван дер Линден са Универзитета у Ротердаму тврди да је могуће унапредити скор вежбајући, па чак и варајући, али да то не значи да су тестови интелигенције бесмислени.
Решите најкраћи тест интелигенције
Стручњаци кажу да тестови интелигенције не приказују све врсте интелигенције, чак и ако нису фокусирани само на одређену врсту интелигенције, јер често занемарују креативну, емоционалн или социјалну интелигенцију.
Професор Роберт Стернберг са Корнел универзитета у САД каже да ти тестови „не мере наше вештине у решавању животних проблема“.
„Највећа компликација у овој области је што не постоји једна дефиниција интелигенције. Постоји много врста интелигенције које могу бити процењене на различите начине и имају различит утицај на наше могућности у успешном решавању разних питања“, додаје он, преноси „Сајенс алерт“.
Прочитајте још:
Коментар