Српски археолози код Ниша ископали зуб стар 100.000 година који открива новости о еволуцији човека

Професор археологије Филозофског факултета у Београду Душан Михаиловић и проф. Мирјана Роксандић с Универзитета у Винипегу у Канади, учествовали су у међународним истраживањима везаним за генетички материјал бактерија у људским устима, односно орални микробиом, која су довела до значајних сазнања о исхрани неандерталца и развитку човечјег великог мозга.

Они су у пећини Пештурина код Ниша пронашли зуб неандерталца, за који је утврђено да је стар око 100 хиљада година. Резултати анализа зубног каменца, које је спровео тим научника из 41 институције из 13 земаља, значајно су допринели реконструкцији оралног микробиома хоминида. Овај тим је открио да су намирнице богате скробом биле важан део људске исхране и пре појаве модерног човека.

„Ту се заправо види да је прошло доста времена од када су се они прилагодили на ту исхрану, пошто орални микробиом не може да се промени одмах, треба му времена. Те бактерије које су изоловане, између осталог и бактерије из групе стрептокока, омогућавају разградњу амилазе, ензима у људској пљувачки који учествује у претварању скроба у шећер, глукозу, која је неопходна да би се добила енергија. Сарадници на пројекту с којима смо радили сматрају да је та врста исхране додатно подстакла тзв. енцефализацију, тј. повећање можданог капацитета. Велики мозак је захтевао много енергије, коју је могао да обезбеди једино појачаним уносом глукозе. Ове бактерије у људским устима су то олакшале“, предочава Михаиловић за Спутњик.

Он додаје да је ефекат амилазе много већи када се конзумира термички обрађена храна, што указује на то да су неандерталци користили ватру за спремање оброка. Анализе су показале и да поједине бактерије, које се јављају и код неандерталаца и код предака модерних људи који су живели у Европи током леденог доба, не постоје у оралном микробиому данашњих људи.

Зуб из Пештурине представља најстарији фосил на свету из ког је успешно реконструисан орални микробиом. Резултате истраживања препознао је и објавио престижни амерички научни часопис „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS)“.

„Ту није могуће објавити нешто што није релевантно, што нема општи светски значај. Свакако да ово откриће доприноси промоцији српске науке у свету и наше археологије. То само показује како археологија не може да се сведе само на ископавање предмета, већ има интердисциплинарни карактер. То што ми истражујемо и прикупљамо је од значаја за разне научне дисциплине, укључујући палеогенетичка и биолошка истраживања. Ми се бавимо реконструкцијом не само материјалне културе, већ омогућавамо реконструкцију природне средине, климе, а, као што видимо, и генетике микроорганизама важних за еволуцију човека“, истиче Михаиловић.

Археолошка ископавања у пећини Пештурина у близини Ниша реализују се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.

Истраживања је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије кроз финансирање пројекта „Kултурне промене и популациона кретања у раној праисторији централног Балкана“.