https://sputnikportal.rs/20210513/srpski-arheolozi-kod-nisa-iskopali-zub-star-100000-godina-koji-otkriva-novosti-o-evoluciji-coveka-stefan-djuric-1125343256.html
Српски археолози код Ниша ископали зуб стар 100.000 година који открива новости о еволуцији човека
Српски археолози код Ниша ископали зуб стар 100.000 година који открива новости о еволуцији човека
Sputnik Србија
Српски археолози ископали су код Ниша зуб неандерталца стар 100.000 година. Анализирањем зуба утврђено је да је људска исхрана пре појаве модерног човека била... 13.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-13T17:33+0200
2021-05-13T17:33+0200
2021-08-26T03:13+0200
неандерталци
еволуција
зуб
пећина
фосил
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/0d/1125343268_0:55:3083:1789_1920x0_80_0_0_972482832524c9aa9998f4dece2ea3ff.jpg
Професор археологије Филозофског факултета у Београду Душан Михаиловић и проф. Мирјана Роксандић с Универзитета у Винипегу у Канади, учествовали су у међународним истраживањима везаним за генетички материјал бактерија у људским устима, односно орални микробиом, која су довела до значајних сазнања о исхрани неандерталца и развитку човечјег великог мозга.Српски археолози ископали новости о еволуцијиОни су у пећини Пештурина код Ниша пронашли зуб неандерталца, за који је утврђено да је стар око 100 хиљада година. Резултати анализа зубног каменца, које је спровео тим научника из 41 институције из 13 земаља, значајно су допринели реконструкцији оралног микробиома хоминида. Овај тим је открио да су намирнице богате скробом биле важан део људске исхране и пре појаве модерног човека.„Ту се заправо види да је прошло доста времена од када су се они прилагодили на ту исхрану, пошто орални микробиом не може да се промени одмах, треба му времена. Те бактерије које су изоловане, између осталог и бактерије из групе стрептокока, омогућавају разградњу амилазе, ензима у људској пљувачки који учествује у претварању скроба у шећер, глукозу, која је неопходна да би се добила енергија. Сарадници на пројекту с којима смо радили сматрају да је та врста исхране додатно подстакла тзв. енцефализацију, тј. повећање можданог капацитета. Велики мозак је захтевао много енергије, коју је могао да обезбеди једино појачаним уносом глукозе. Ове бактерије у људским устима су то олакшале“, предочава Михаиловић за Спутњик.Он додаје да је ефекат амилазе много већи када се конзумира термички обрађена храна, што указује на то да су неандерталци користили ватру за спремање оброка. Анализе су показале и да поједине бактерије, које се јављају и код неандерталаца и код предака модерних људи који су живели у Европи током леденог доба, не постоје у оралном микробиому данашњих људи.Зуб из Пештурине – откриће од светског значајаЗуб из Пештурине представља најстарији фосил на свету из ког је успешно реконструисан орални микробиом. Резултате истраживања препознао је и објавио престижни амерички научни часопис „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS)“.„Ту није могуће објавити нешто што није релевантно, што нема општи светски значај. Свакако да ово откриће доприноси промоцији српске науке у свету и наше археологије. То само показује како археологија не може да се сведе само на ископавање предмета, већ има интердисциплинарни карактер. То што ми истражујемо и прикупљамо је од значаја за разне научне дисциплине, укључујући палеогенетичка и биолошка истраживања. Ми се бавимо реконструкцијом не само материјалне културе, већ омогућавамо реконструкцију природне средине, климе, а, као што видимо, и генетике микроорганизама важних за еволуцију човека“, истиче Михаиловић.Археолошка ископавања у пећини Пештурина у близини Ниша реализују се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.Истраживања је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије кроз финансирање пројекта „Kултурне промене и популациона кретања у раној праисторији централног Балкана“.Прочитајте још:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Стефан Ђурић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112158/61/1121586151_518:-1:2566:2048_100x100_80_0_0_cec12e8b61077d86591ea586013d7955.jpg
неандерталци, еволуција, зуб, пећина, фосил, археологија, друштво
неандерталци, еволуција, зуб, пећина, фосил, археологија, друштво
Српски археолози код Ниша ископали зуб стар 100.000 година који открива новости о еволуцији човека
17:33 13.05.2021 (Освежено: 03:13 26.08.2021) Српски археолози ископали су код Ниша зуб неандерталца стар 100.000 година. Анализирањем зуба утврђено је да је људска исхрана пре појаве модерног човека била другачија него што се мислило и да је додатно подстицала развитак великог мозга. Новости о еволуцији човека пренели су престижни научни часописи, а српска наука је опет заблистала у свету.
Професор археологије Филозофског факултета у Београду Душан Михаиловић и проф. Мирјана Роксандић с Универзитета у Винипегу у Канади, учествовали су у међународним истраживањима везаним за генетички материјал бактерија у људским устима, односно орални микробиом, која су довела до значајних сазнања о исхрани неандерталца и развитку човечјег великог мозга.
Српски археолози ископали новости о еволуцији
Они су у пећини Пештурина код Ниша пронашли зуб неандерталца, за који је утврђено да је стар око 100 хиљада година. Резултати анализа зубног каменца, које је спровео тим научника из 41 институције из 13 земаља, значајно су допринели реконструкцији оралног микробиома хоминида. Овај тим је открио да су намирнице богате скробом биле важан део људске исхране и пре појаве модерног човека.
„Ту се заправо види да је прошло доста времена од када су се они прилагодили на ту исхрану, пошто орални микробиом не може да се промени одмах, треба му времена. Те бактерије које су изоловане, између осталог и бактерије из групе стрептокока, омогућавају разградњу амилазе, ензима у људској пљувачки који учествује у претварању скроба у шећер, глукозу, која је неопходна да би се добила енергија. Сарадници на пројекту с којима смо радили сматрају да је та врста исхране додатно подстакла тзв. енцефализацију, тј. повећање можданог капацитета. Велики мозак је захтевао много енергије, коју је могао да обезбеди једино појачаним уносом глукозе. Ове бактерије у људским устима су то олакшале“, предочава Михаиловић за Спутњик.
Он додаје да је ефекат амилазе много већи када се конзумира термички обрађена храна, што указује на то да су неандерталци користили ватру за спремање оброка. Анализе су показале и да поједине бактерије, које се јављају и код неандерталаца и код предака модерних људи који су живели у Европи током леденог доба, не постоје у оралном микробиому данашњих људи.
Зуб из Пештурине – откриће од светског значаја
Зуб из Пештурине представља најстарији фосил на свету из ког је успешно реконструисан орални микробиом. Резултате истраживања препознао је и објавио престижни амерички научни часопис „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS)“.
„Ту није могуће објавити нешто што није релевантно, што нема општи светски значај. Свакако да ово откриће доприноси промоцији српске науке у свету и наше археологије. То само показује како археологија не може да се сведе само на ископавање предмета, већ има интердисциплинарни карактер. То што ми истражујемо и прикупљамо је од значаја за разне научне дисциплине, укључујући палеогенетичка и биолошка истраживања. Ми се бавимо реконструкцијом не само материјалне културе, већ омогућавамо реконструкцију природне средине, климе, а, као што видимо, и генетике микроорганизама важних за еволуцију човека“, истиче Михаиловић.
Археолошка ископавања у пећини Пештурина у близини Ниша реализују се у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу, а финансира их Министарство културе и информисања Републике Србије.
Истраживања је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије кроз финансирање пројекта „Kултурне промене и популациона кретања у раној праисторији централног Балкана“.
