"Прекретница ће вероватно бити 2027. година", стоји у БНЕФ-у. Аутомобилску индустрију прати тренд преласка на електричне и хибридне моделе, како би просечне емисије ставили под норме постављене од стране Европске уније – 95 грама угљен-диоксида по километру.
Иако то нужно не значи да ће сва електрична возила бити релативно приступачна – све ће зависити од врсте и модела. Прва електрична возила чији ће се трошкови производње изједначити или смањити у односу на аутомобиле с моторима с унутрашњим сагоревањем су лака привредна возила попут комбија, а изједначење се очекује 2025. године.
"Следећи на реду је сегмент лимузина и СУВ-ова, најављен 2026. године, а мали градски аутомобили мораће причекати до 2027. године", наводи се у студији коју је наручила Европска кампања "Транспорт и околина".
"Електрична возила биће стварност за све нове купце у року од шест година. Она ће свима бити јефтинија од возила с моторима с унутрашњим сагоревањем, од човека с комбијем у Берлину па до породице која живи у румунском селу", изјавила је Јулија Полисканова, директорка за возила и е-мобилност "Транспорта и околине".
Електрични аутомобили ће појефтинити чак и без обзира на субвенције, као резултат пада цена батерија и употребе производних линија. Очекивања су да ће једна електрична лимузина која данас кошта око 40.000 евра, 2026. године бити доступна за чак упола мање - као она са мотором са унутрашњим сагоревањем.
Осим цена, извештај се бави и продајним уделима. Очекивања су да ће до 2030. електрични аутомобили представљати 50 одсто укупне продаје нових аутомобила, а само пет година после чак 85 одсто.
Међутим, тих 85 процената могли би прерасти у 100 одсто, "зависно од тога хоће ли законодавци још више повећати норме које се тичу емисија угљен-диоксида и појачају друге политике за подстицање купње електричних возила", наводи се из "Транспорта и околине", пренео је Блиц.