На чему се заснивају оптужбе против Московске патријаршије да она наводно следи „идеологију Трећег рима“ и жуди за тим да „постане лидер“ православног света?
– То је застарела реторика из хладног рата, шездесетих година прошлог века. Прошле године ЦИА је објавила низ занимљивих докумената који отварају ту тему. У то време обавештајна служба САД је у контактима са васељенским патријархом Атинагором активно разрађивала идеју да васељенски патријарх може бити користан као противтежа совјетском утицају на православни свет. Тада су и почели да се појављују аргументи да Руска црква наводно жуди за вођством у светском православљу, да наводно проповедамо идеологију „Трећег Рима“.
Касније су се такве тезе појављивале и у контактима руководства Фанара (центра васељенске цркве у Истанбулу) са америчким дипломатама.
Да ли Руска црква жели да буде прва у православном свету?
– Наравно да не. То је чиста митологема и говорио сам о томе више пута. У потпуности смо задовољни нашим местом у диптисима. Наш званични став по питању примата у Православној цркви изложен је у документу који је усвојио Свети синод 2007. године, а са којим се свако може упознати.
Не постоји ниједан званичан документ, ниједно званично саопштење, ни један говор патријарха у коме је саопштено да је „Москва – Трећи Рим“.
„Трећи Рим“ је религиозно-политичка идеја, која је стигла у руску земљу из Византије у 16. веку, али та идеологија се никад није званично одобравала у Руској цркви.
Говорити да се Руска црква у свом раду наводно руководи идеологијом „Трећег Рима“ је исто што и рећи да се васељенски патријарх наводно бори за реализацију такозване „Мегали идеје“ (успостављање грчке државе у границама као за време Византијског царства). Само је разлика у томе што је међу васељенским патријарсима током 20. века заиста било присталица „Мегали идеје“ – пре свега ради се о патријарху Метаксакису. А међу московским патријарсима није било ниједног који би подржавао идеју „Трећег Рима“.
Да ли се слажете са тврдњом патријарха Вартоломеја да Руска црква „нема право да додели аутокефалност ни Абхазији, нити било коме другом“?
– Руска црква никада није претендовала на право да додељује аутокефалност „било коме, уопштено“. Константинопољ претендује на право да додељује аутокефалност било коме. Али кроз историју аутокефалност није додељивала само васељенска патријаршија.
Абхазија и Јужна Осетија признате су за канонске територије Грузијске патријаршије и Руска црква то никада није оспоравала.
Али Руска црква је раније доделила аутокефалност својим заједницама у Северној Америци?
– Да, зато што је православље никло у Северној Америци захваљујући проповедању руских монаха и мисионара. Захваљујући њиховим несебичним напорима и ширини њиховог мисионарског погледа, Православна црква у Америци се није изоловала у оквиру једне националне традиције, него је успела да се дубоко интегрише у живот своје земље. Данас је то у потпуности самостална црква.
Да ли је умесно поређење процеса признавања Православне цркве Украјине (ПЦУ) која је формирана на бази украјинских расколничких структура и којој је аутокефалност доделио Константинопољ са признањем аутокефалности Америчке православне цркве? У интервјуу патријарха Вартоломеја Америчка православна црква је окарактерисана као „псеудо-аутокефална црква“ коју „до сад нико није признао“?
– Занимљиво је што су то навели грузијски медији. Међутим, Грузијска православна црква је међу првима признала аутокефалност Америчке православне цркве. Аутокефални статус Америчке православне цркве признаје значајан део помесних православних цркава. Патријарх Вартоломеј и поглавари других помесних цркава састају се и служе са његовим Блаженством, митрополитом Тихоном.
А има ли много поглавара, осим патријарха Вартоломеја, који су до сад служили заједно са поглаваром Православне цркве Украјине Епифанијем Думенком? Чак ни они православни архијереји који су под притиском пристали да признају украјинске расколнике, избегавају да служе са њима.
Шта мислите, одакле патријарху Вартоломеју информација да Руска црква наводно има епископа у Абхазији и Јужној Осетији?
– Руска црква нема никаквог епископа у тим местима. Одавно смо приметили да је васељенска патријаршија лоше обавештена – на пример, о украјинском питању. Како сам чуо, патријарху Вартоломеју његови саветници нису на време саопштили да део расколника у Украјини, које је признао, није имао апостолско наслеђе. А наша саопштења о томе или нису долазила до патријарха, или су их игнорисали.
Да ли, према вашем мишљењу, Константинопољ може поправити ситуацију?
– Уколико желимо да успоставимо јединство православља, потребан нам је дијалог.
У августу 2018. године патријарх Кирил је посетио Истанбул и предложио патријарху Вартоломеју да не жури са закључцима, него да заједно и на озбиљној научној основи проуче украјинско црквено питање. На несрећу читавог православља, патријарх Вартоломеј је тада рекао да нема времена за то.