Циљ је да смање честа тровања пчела тако што ће на дигиталној мапи бити познато где се налазе кошнице, па би се у складу са тим обављало и прскање њива хербицидима и пестицидима.
То је посебно значајно јер ова општина обилује багремовом шумом, зато се у сезони паше овде стационирају и пчелари из других крајева Србије, преноси РТС.
Ако се идеја пчелара из Бачке оствари, модел би могли да преузму произвођачи широм Србије.
Јозеф Гашпаровски, који је аутор идеје, каже да ће сви видети где се кошнице налазе, па неће више бити изговора код прскања од стране воћара или заштите од комараца - не знамо где су вам пчелињаци.
„Прошле године било је проблема када је водна заједница Бачка Паланка прскала канале. Прскали су тоталним хербицидима и биљке и воду тако да је дошло касније до тровања пчела“, каже мештанин Сафет Демировић.
Иако се главно прскање обавља пре формирања цвета, није ретко да до тровања пчела дође и у засаду јагода. С обзиром да цветање траје око месец дана, јагодарима ће добро доћи информација има ли кошница у близини.
Владе Шомоши, директор ЗЗ „Бачка јагода“ рекао је да воћари, посебно они који производе јагоду, не могу без пчела.
„Сарадња је дошла некако природно, и значиће упоредо мапирање пчелињака и засада под јагодама“, навео је Шомоши.
У дигиталном формату би уз локацију пчелињака добили и информације о положају атарских путева, шума, воде, ораница, али и неискоришћеном земљишту идеалном за произвођаче лековитог биља које је за пчеле права посластица.
Невена Благојевић из Бачког Новог Села каже да земљиште може да буде и друге, треће, четврте категорије, што је веома заступљено на овом подручју, а мало искоришћено.
Да уместо мини сеоске депоније, на пример, никну жалфија, тимијан или камилица за даљу прераду у фина етерична уља-обрадовало би и пчеле и људе, додаје.
Прочитајте још: