Сомборац је на мапу најквалитетније кошаркашке лиге света стигао 2014. године и то на мала врата, пошто је умало завршио у Барселони.
Његов агент Миодраг Ражнатовић је говорио о томе да је каталонски клуб био заинтересован да ангажује тадашњег играча Меге, али није било озбиљних намера у томе, па је Јокић кренуо пут Америке.
Са далеког 41. места на драфту Денвер је изабрао Јокића, у делу који је углавном обезбеђен за играче којима се не предвиђа велика НБА будућност, па чак се ни не очекује од њих да се уопште нађу у саставу неког тима.
Јокић је успео да задужи дрес Денвера, стрпљиво је радио, чекао шансу и из године у годину подизао свој ниво игре, да би у актуелној сезони оставио све своје ривале иза и највећи је кандидат за титулу МВП, односно најкориснијег играча лиге.
А те 2014. године о Јокићу се ништа није знало у Америци, осим да је талентован, помало гојазан и да у Јадранској лиги много искусније противнике чини потпуно немоћним.
Тада је цела Америка брујала о потенцијално најбољој драфт класи у историји, Ендру Вигинс је пројектован у новог Леброна Џејмса, од Џабарија Паркера се очекивало много, а Џоел Ембид је сматран чудом које ће променити све у НБА лиги.
Предност у односу на Јокића на драфту добили су и ликови попут Дантеа Егзума, Дарија Шарића, Јусуфа Нуркића и бројних просечних играча који су кроз НБА лигу већ прошли или се годинама провлаче, у недостатку квалитета.
Јокић је, за разлику од њих, стигао тихо, без помпе, без великих очекивања, рекламних кампања, спонзорских уговора, што је постало готово правило за младе играче који желе да се опробају међу најбољима.
Такав амерички принцип потпуно пада пред Јокићем, момком нестварног талента и кошаркашке интелигенције, који из године у годину помера границе и целој Америци ставља до знања да је Србија земља кошарке. Била, јесте и биће.
А, уколико заиста постане МВП, поставиће рекорд као играч са таквим признањем који је биран са најниже позиције, већ поменуте 41. на драфту 2014. године.