Он даље наводи да се "преваспитавање" настављало годинама.
„И све то време, за све то, сопственим рукама им дижете споменике. На највиднијим местима, на трговима и раскршћима, у градовима, селима, на пољима. Именима убица називате улице и булеваре, градске квартове, мењате имена градовима и селима да бисте њима, разбојницима, посведочили да вам је јасно да ће ту бити заувек, а да ће после смрти бити пример за угледање и привлачење присталица“, написао је Миленски.
Аутор чланка наводи и да данашње становништво Бугарске покушава да „залечи душевне ране“, али да неки настављају да инсистирају на томе да су ти споменици наводно „део тог времена, део историје“.
Он се, међутим, пита о чему сведоче ти споменици. „О непоштовању вашег живота и сећања? Крађи ваше прошлости и замени ваше историје? Јесу ли то споменици вашег принудног рада? Уздизању вашег ‘живота’ у совјетском концлогору “, написао је Миленски.
Подсетимо, прошле недеље од једне грађанске иницијативе потекао је предлог да се демонтира споменик совјетској армији у Софији и да се премести у Музеј социјалистичке уметности, уз образложење Совјетски Савез био агресор и да се не може се називати ослободиоцем.
Бугарска социјалистичка партија је критиковала ову иницијативу истичући да је потекла од оних који „осећају носталгију за бугарским фашизмом и заражени русофобијом“. Против демонтирања споменика био је и председник Румен Радев кој сматра да су они „сведочанства времена“.
Прочитајте још: