Несташице чипова које су почеле још прошле године нису превазиђене што је директно утицало на смањење производње нових возила. Џаба што је привредна активност живнула, што је смиривање пандемије подстакло тражњу купаца возила.
Већу цену аутомобила гура мањак чипова
Према процени Маркита, једног од водећих светских провајдера финансијских података, ауто-индустрију, најпогођенију несташицом чипова, пад проиозводње и продаје би ове године могао да кошта 60 милијарди долара.
Прво је пред крај 2020. године због короне била затворена фабрика која производи чипове за аутомобилску индустрију, па су залихе чипова потрошене. Потом је у овој години дошло до опоравка привреде и наглог раста потражње, али су на мањак чипова утицала још два догађаја. Компанија ТСМЦ која је највећи и најзначајнији светски произвођач силикона за чипове, за чију производњу су неопходне велике количине воде, налази се на Тајвану који је овог пролећа погодила незапамћена суша. Уз то, у Јапану је изгорела фабрика чипова компаније Ренесас. Процене су да су две трећине њених капацитета биле намењене управо аутомобилској индустрији.
Микрочип
© AP Photo / Jose Luis Magana
Како решити проблем
Колико је проблем са недостатком чипова тешко решити указује и то што је Џенерал моторс недавно на тржиште избацио и возила која немају електронску регулацију утрошка горива. Неки произвођачи одлучили су се за међурешење па су тако Форд и Стелантис објавили да производе поједине моделе аутомобила и држе их на лагеру, да би првом приликом уградили електронику која им недостаје.
Мада аутомобилска индустрија може да функционише и без чипова као што је функционисала до пре 15 година када нисмо имали чип ни електронику у ауту и још је и данас доста таквих у саобраћају, професор Саобраћајног факултета у Београду Милан Вујанић, не мисли да ће аутомобилска индустрија направити корак уназад правећи аутомобиле без чипова.
Корона и „дигитални суверенитет“
Чипови су, како објашњава за Спутњик, битни јер преузимају многе функције правилног рада мотора, начина управљања, безбедности, стабилности.
„Уколико би несташица чипова била и даље оваква каква је тренутно, а произвођачи аутомобила, како очекујем, не би хтели да се врате на оно што је некада било, то ће се одразити на производњу која ће бити сведена на закон минимума – колико минималан број чипова толико минималан број аутомобила“, оцена је Вујанића.
Он каже да га не чуди што су неки већ најавили окретање сопственој производњи чипова, тим пре што се повратак у нормалу не очекује до краја ове године. Поред тога, ситуација са панадемијом је покренула и питања „дигиталног суверенитета”, имајући у виду зависност глобалне индустрије.
Пандемија је, по оцени аналитичара Маркита, разоткрила крхкост система који плаћа цену превелике концентрације производних капацитета на једном месту. Због тога се сада и у Америци и у ЕУ озбиљно разговара о поспешивању домаће производње електронике, што Кина већ годинама чини.
Биће нових произвођача чипова
„Када је тражња за чиповима огромна тада има и довољно произвођача који хоће да зараде на томе. Не треба уопште да сумњамо хоће ли то тако бити. Поучени овим искуством прорадиће још неколико фабрика. Европљани више неће ни да дозволе да буду уцењени тиме што им аутомобилска индустрија не може да функцинише, јер нема довољно чипова“, истиче наш саговорник.
Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, приходи ауто-индустрије у ЕУ чине седам процената њеног БДП-а. Позивајући се на податке из 2019. године, Међународна организација произвођача је проценила да просечни годишњи промет светске аутомобилске индустрије чини 3,65 одсто глобалног БДП-а. Аутомобил је, иначе, производ који се у свету највише извози.
Вујанић истиче да само у Немачкој на производњи аутомобила или онога што се уграђује у аутомобиле ради 800.000 људи. Све земље које користе те високотехнолошке чипове у производњи аутомобила ће се наћи у истој позицији и сигурно неће отпуштати раднике, али ни правити аутомобиле без чипова.
Цену ће платити купац
Без њих нема модерног ни функционалног аута и због тога ћемо бити тиме условљени и док се не појави довољно чипова можемо очекивати пораст цене аутомобила, оценио је професор Саобраћајног факултета.
Оно што је, међутим, извесно је да тренутни проблем није само логистички. По мишљењу аналитичара Маркита и када све фабрике чипова раде пуним капацитетом, нема их довољно да задовоље потражњу. Због тога ,ТСМЦ ове године планира да уложи више од 25 милијарди долара у подизање нових капацитета.
Како је за то често потребно више година, очигледно је да ће се висок ниво потражње одржати и након овог првог таласа. Отуда и оцене Маркита да је сада немогуће проценити дугорочне последице кризе. Краткорочно, несташица чипова ће, највероватније, утицати не само на повећање цена у аутомобилској индустрији, већ свим које користе чипове. Наравно, платиће је купци.