Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?

Како се у Србији 18. и 19. века, у времену бременитом невољама и историјом стварао нови век а са њим и српска култура? Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?
Sputnik
Како изгледа култура једног народа ако се сагледа и кроз политику, право, привреду, обичаје, забаве — само су нека од питања садржана у новој обимној студији „Српска култура у 18. и 19. веку“ о којој смо разговарали са њеним аутором Петром Пјановићем и са Александром Јовановићем, универзитетским професорима и књижевним истраживачима.
Шта је руске уметнике који живе и стварају у Србији определило да остану овде, због чега Србију доживљавају као „магичну земљу“  у чему проналазе инспирацију, за „Орбиту културе“ откривају учесници Фестивала руске културе „Вернисаж“ који се одржава у Руском дому — сликари Анатолиј Ивакин, Шеомир Гучепшоко, Ана Бочкарјова, Виту Пироцку, Андреј Можаровски…
Да ли ће нам филм и ТВ серија „Нечиста крв — грех предака“ открити нове „копче“ између нашег и времена Борислава Станковића, да ли се грех преноси с колена на колено, какву ће слику по одгледаном филму о нама стећи они који не знају много о нашој историји, дерту,  Бори и Врању — питали смо редитеља филма и пет телевизијских епизода истоимене серије Милутина Петровића.
О нобеловцу Бобу Дилану, феномену 20 века који интригира и у 21. столећу, уочи његовог 80 рођендана  разговарали смо са књижевником и преводиоцем Владиславом Бајецом, директором издавачке куће „Геопоетика“ која је објавила Диланове књиге на српском.
Коментар