https://sputnikportal.rs/20210521/zasto-srbi-nisu-mogli-biti-brzi-od-istorije-1125414798.html
Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?
Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?
Sputnik Србија
Како се у Србији 18. и 19. века, у времену бременитом невољама и историјом стварао нови век а са њим и српска култура? Зашто Срби нису могли бити бржи од... 21.05.2021, Sputnik Србија
2021-05-21T21:51+0200
2021-05-21T21:51+0200
2021-07-22T16:55+0200
орбита културе
радио
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112189/32/1121893283_0:167:1400:955_1920x0_80_0_0_8a973057f827710b0e3f590c040dfd02.png
Орбита Културе: Анатолиј Иванкин, Шеомир Гучепшоко, Ана Бочкарјова, Виту Пироцку, Андреј Можеровски, Петар Пјановић, Александар Јовановић, Милутин Петровић, Владислав Бајац, Жарко Данчуо.
Sputnik Србија
Oрбита Културе: Анатолиј Иванкин, Шеомир Гучепшоко, Ана Бочкарјова, Виту Пироцку, Андреј Можеровски, Петар Пјановић, Александар Јовановић, Милутин Петровић, Владислав Бајац, Жарко Данчуо.
Како изгледа култура једног народа ако се сагледа и кроз политику, право, привреду, обичаје, забаве — само су нека од питања садржана у новој обимној студији „Српска култура у 18. и 19. веку“ о којој смо разговарали са њеним аутором Петром Пјановићем и са Александром Јовановићем, универзитетским професорима и књижевним истраживачима.Шта је руске уметнике који живе и стварају у Србији определило да остану овде, због чега Србију доживљавају као „магичну земљу“ у чему проналазе инспирацију, за „Орбиту културе“ откривају учесници Фестивала руске културе „Вернисаж“ који се одржава у Руском дому — сликари Анатолиј Ивакин, Шеомир Гучепшоко, Ана Бочкарјова, Виту Пироцку, Андреј Можаровски…Да ли ће нам филм и ТВ серија „Нечиста крв — грех предака“ открити нове „копче“ између нашег и времена Борислава Станковића, да ли се грех преноси с колена на колено, какву ће слику по одгледаном филму о нама стећи они који не знају много о нашој историји, дерту, Бори и Врању — питали смо редитеља филма и пет телевизијских епизода истоимене серије Милутина Петровића.О нобеловцу Бобу Дилану, феномену 20 века који интригира и у 21. столећу, уочи његовог 80 рођендана разговарали смо са књижевником и преводиоцем Владиславом Бајецом, директором издавачке куће „Геопоетика“ која је објавила Диланове књиге на српском.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
орбита културе, радио
Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?
21:51 21.05.2021 (Освежено: 16:55 22.07.2021) Како се у Србији 18. и 19. века, у времену бременитом невољама и историјом стварао нови век а са њим и српска култура? Зашто Срби нису могли бити бржи од историје?
Како изгледа култура једног народа ако се сагледа и кроз политику, право, привреду, обичаје, забаве — само су нека од питања садржана у новој обимној студији „Српска култура у 18. и 19. веку“ о којој смо разговарали са њеним аутором Петром Пјановићем и са Александром Јовановићем, универзитетским професорима и књижевним истраживачима.
Шта је руске уметнике који живе и стварају у Србији определило да остану овде, због чега Србију доживљавају као „магичну земљу“ у чему проналазе инспирацију, за „
Орбиту културе“ откривају учесници Фестивала руске културе „Вернисаж“ који се одржава у Руском дому — сликари Анатолиј Ивакин, Шеомир Гучепшоко, Ана Бочкарјова, Виту Пироцку, Андреј Можаровски…
Да ли ће нам филм и ТВ серија „Нечиста крв — грех предака“ открити нове „копче“ између нашег и времена Борислава Станковића, да ли се грех преноси с колена на колено, какву ће слику по одгледаном филму о нама стећи они који не знају много о нашој историји, дерту, Бори и Врању — питали смо редитеља филма и пет телевизијских епизода истоимене серије Милутина Петровића.
О нобеловцу Бобу Дилану, феномену 20 века који интригира и у 21. столећу, уочи његовог 80 рођендана разговарали смо са књижевником и преводиоцем Владиславом Бајецом, директором издавачке куће „Геопоетика“ која је објавила Диланове књиге на српском.
